REKLI SU O DUDI: Najveća imena o ikoni evropske i svetske košarke imaju samo reči dostojne takve veličine!

Patrijarh srpske košarke. I čovek čiji je duh lebdeo nad celom košarkaškom planetom. Mnogima duhovni otac. Svima drago lice. Mada je Dušan Duda Ivković umeo da bude i te kako nezgodan kad mu se neko zameri. Moralo je tako. Jer kad želiš da budeš iznad proseka – ma šta proseka, na samom vrhu – mora da se zna koga će ljudi da prate. A Dudu su pratili pola veka.

Ne samo u Srbiji, ne samo u Jugoslaviji, ne samo u Evropi…

“Iskreno, stalno kradem akcije od njih. Koristim par Dudinih akcija iz auta, koje i dalje rade odlično. Uživam i dok gledam tečan napad Želja Obradovića. Način na koji dodaju, protok lopte koja nikad ne staje pokušavamo da inkorporiramo u naš napad", govorio je još pre osam godina legendarni trener San Antonio Sparsa Greg Popović, odajući Ivkoviću možda i najveće priznanje, jer kad te “kradu” u NBA ligi onda znaš da si nešto dobro uradio.

O uticaju koji je imao na evropsku košarku izlišno je i da govorimo. Dimitris Itudis je javno priznao. “Dušan je moj košarkaški otac”. Vasilis Spanulis je govorio u superlativu, uvek uz osećaj da je govorio premalo.

“Šta god da kažem o Ivkoviću, mom treneru, neće biti dovoljno. On je neprocenjiva vrednost košarke! I to ne samo zbog pregršt trofeja nego i zato što je stvarao nas igrače, ali i kubove. Hvala mu na svemu”.

Koliko je igrača stvorio? Teško je to i prebrojati. Ali svaki ga je upamtio. Miloš Teodosić recimo.

“Veliki šmeker i najveći trener u Evropi. Duda je uticao na to što sam danas i za to sam mu beskrajno zahvalan".

Ali sve to što je Duda uradio za košarku ne može se meriti samo trofejima i znanjem. Nego i harizmom koja je isijavala iz njega. I koja je za posledicu imala i brojne anegdote. Žarko Paspalj se u nedavnom intervjuu za Mozzart Sport prisećao nekih od njih. Recimo, jedne sa Olimpijskih igara u Seulu.

“Došli smo 15 dana pre početka, da bi se adaptirali na vremensku razliku. Bilo je muke. Zaspiš u jedanaest sati uveče, probudiš se u tri ujutru... Muka! Dođe podne tek, mi svi mrtvi, jedva stojimo na nogama. I dok smo bili budni uveče često smo igrali jamb. Bili smo podeljeni u dve sobe, po šestoro, sedmoro nas, i svako je igrao jamb. E, sad, u našoj sobi mi imali pet kockica i slučajno se zadesilo još pet u rezervi, ako slučajno neku izgubimo. Duda poludeo, čuje on da mi ne spavamo, a moramo da odmaramo. Uleće on, kao kabadahija u sobu, koje su inače stalno bile otključane, i viče: ’Šta je ovo, burazeru?! Pravimo cirkus, mi smo na Olimpijske igre došli, kakav je ovo način?!’ Gleda u nas, pa pita šta to radimo, ja kažem da igramo jamb. Uzima on kockice i papiriće i vidi ove rezervne, pa uzme i njih. Misli, jamb se igra i s njima. Uleće odmah kod ovih drugih u sobu, a oni nisu imali ove rezervne kockice. Uzme on njima kockice, pa gleda i vidi samo pet ih ima: ’Šta je, bre, ovo?! Gde je još pet kockica?’ Pita ga neko: ’Kakve kockice’, a on će: ’Mene mislite da zaj....te, sad sam uzeo od ovih deset’. Jedva ga ubediše da nemaju... E, tako je bilo sa Dudom“.

Priznaje Paspalj da je legendarni Duda bio težak na svoj način, ali da su igrači znali da ih je iskreno voleo zbog čega su mu to uvek i vraćali. Mada je i Duda znao gde da postavi granice. Pa kad priča o prijateljstvu sa Vladom Divcem, Paspalj otkriva jedan interesantan podatak.

“Sa nekim si prijatelj taman i da živi 10.000 kilometara daleko. Provodili smo po tri-četiri meseca na pripremama. Nikada nismo bili cimeri, Duda nije bio toliko naivan da stavi dva idiota u sobu“, rekao je Paspalj, koji je tvrdio da je Ivković jedan od dvojice ili trojice najvećih evropskih trenera svih vremena.

“Duda je u kategoriji trenerskih vanzemaljaca“.

O tom autoriretu Ivkovića svojevremeno je govorio i Dino Rađa…

“Duda Ivković. Respekt. Još jedan od kojeg sam puno toga naučio. Nakon Kreše dobija u ruke reprezentaciju punu talenta i vrhunski slaže kockice. Koliko god neko mislio da je lako bilo dati loptu u ruke Draženu, Toniju, Vladi ili Dinu i sve je rešeno, toliko sve to treba da se uhoda. Te četiri godine kombinacija klupskih trenera i njega je svih nas izbacilo u orbitu. Pripreme su trajale od tri do pet meseci. Da, da. Olimpijada Seul 1988. prvi dan priprema je bio dan nakon finala plej-ofa 8.5. a povratak s iste 3.10. Trening sutradan u 10. Pa danas kažu da su umorni i ne mogu da igraju. Svakako kod Dude je bila disciplina i niko nije bio zvezda. Svaki pokušaj bi odmah u korenu bio zaustavljen. Isto je vikao na Dražena i na zadnjeg u nizu. Kasnije smo se sretali preko protivničkih klubova i bilo je tu svega, ali uvek respect. Hvala za sve Duda”.

Kad već govorimo o reprezentaciji, treba se prisetiti i jedne konstatacije Duška Vujoševića.

“Radi se o velikom treneru, koji je imao izvanredne rezultate. Mnogo je učinio na očuvanju kulta reprezentacije Jugoslavije. To je čovek koji se borio za dostojanstvo i autoritet ovog poziva, neko ko je promišljeno vukao sve poteze na terenu i van njega“.

A kakav je Duda bio čovek. Teško je to i objasniti. Ali Sergej Kuščenko, jedan od najuspešnijih ljudi u istoriji ruske košarke, čovek koji je Ivkovića doveo u CSKA, mogao bi da kaže koju na tu temu.

“Ivković je posebna priča. Kada sam došao u CSKA na tržištu su bile dve mogućnosti: Dušan Ivković i Jasmin Repeša. Tri puta sam leteo za Beograd, a još dva puta smo se sretali na drugim mestima. Repeša je čekao. Pozvao sam Ivkovića - opet ne ide. Postoje neke sumnje kod njega. Rekao mi je 'Objasni mi, ko si ti?'. 'Ja sam generalni direktor CSKA'. 'Gde si bio ranije? 'Bio sam predsednik i vlasnik kompanije Ural Grejt koja je pobedila CSKA'. Duda je nastavio da prikuplja informacije još nedelju dana: 'Kako ćete upravljati onim što imate?'. A ja nemam ništa, jer je stara uprava otišla..."

I onda, otkriva Kuščenko, usledio je Ivkovićev poziv.

"Pita me 'Gde si? Možeš li da dođeš u Beograd?' Već sam bio umoran od svega. 'Dušane, neću doći. Odmaram se sa porodicom u Francuskoj, ako želite – dođite ovamo'... Došao je. Seli smo u restoran i ćaskali tri-četiri sata, a ni reč o košarci. Na kraju Duda je pitao 'Pa? Da li imaš ugovor kod sebe?'. Naravno da sam ga imao".

Na kraju je dakle izgledalo tako spontano, tako lako. Ali vara se svako ko misli da je zaista bilo. Prosto, Duda je imao tu moć da učini da sve izgleda jednostavno. Njemu možda i jeste bilo. Drugi su mogli samo da slušaju i uče. Pa tako Kuščenko zaključuje.

"Jasno sam video da će Ivković pomoći CSKA da napravi iskorak unapred. Pogledajte samo njegov stil. Uvek je odisao samopouzdanjem, bio je otelotvorenje autoriteta kod svih. Moj menadžerski tim je ušao u Evropu preko Ivkovića. Vrata su se otvorila zahvaljujući njegovim vezama, počeli smo da razumemo komunikaciju i kako ljudi gledaju na različite procese. Mislim da smo vrlo brzo napredovali. Prve godine smo stigli do Fajnal fora. Ivković je omogućavao brzo učenje, brzo pronalaženje ljudi koji su pomagali. Na primer, bilo je to sasvim drugačiji skauting. Nismo gledali samo taktičke i tehničke podatke, već smo proučavali i psihološke kvalitete. Proveli smo mnogo vremena tražeći igrače koji su znali da rešavaju utakmice u finišu. Bilo je zadovoljstvo raditi sa Ivkovićem. Žao mi je što to nije uspelo na Fajnal foru u Barseloni, gde su se sudije ogrešile o nas. Kasnije smo razgovarali o nemogućoj sramoti kada je Hrijapi dusuđen faul nad Bodirogom iako ga nije ni dodirnuo. Ta dva dva slobodna bacanja kod nerešenog rezultata su bila kraj (za nas). Tada smo rekli 'Ovaj sudija neće više da nam sudi'. I uspeli smo u tome”.

I to je bila Dudina snaga. Neka počiva u miru.

(Espreso/Mozzart sport)