Tužan dan u životu svakog Delije: Zar je već prošlo 15 godina? (FOTO)

Kao trener vodio je državni tim na Evropskom prvenstvu u Moskvi 1953. i Svetskom šampionatu u Rio de Žaneiru 1954, pomažući svom kumu Aci Nikoliću. Iz Crvene zvezde je otišao 1956, posle deset uzastopnih titula, pod čudnim okolnostima.

I danas je nejasno da li je to bila njegova volja ili je neko želeo da njegovim isključivanjem ostavi mogućnost i drugima da budu šampioni. Ostao je u košarci, obavljajući najodgovornije zadatke u Savezu u kojem je bio prvo potpredsednik pa predsednik. Uz reprezentaciju je bio i kao generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, prateći je na olimpijadama u Tokiju 1964, Meksiku 1968. i Minhenu 1972.

Stalno je isticao je da to što je nacionalni tim za dvadeset godina, od 1950. do 1970, uspeo da prevali put od poslednjeg do prvog mesta – vredno Ginisa.

Neretko su njegove odluke izazivale sumnju. Neki su mu zamerali da previše voli Crvenu zvezdu, ali niko nije mogao da ospori da je sve činio u interesu košarke...

...Prezirao je nepravdu i ratove, ljudsku glupost i uskogrudost…Nisu mu se ostvarile dve velike želje: da proslavi pola veka braka (2002) i pola veka rada u „Gazeti delo sport" (2003).

Poslednjeg dana života, 20. oktobra 2001, u bolnici su ga posetili ćerka Zvezdana i tadašnji generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije Predrag Bogosavljev.... "

Preminuo je par sati kasnije. Kad je otvorena Fibina Kuća slavnih, 2007. godine, odmah su ga uselili u nju. Zajedno s Borom, Rašom i Acom. Kao i oni, nosilac je Fibinog Ordena za zasluge. Čovek sa članskom kartom broj 1 Crvene zvezde...

KK Crvena zvezda se zahvaljuje na svemu Doktoru Nebojši Popoviću, čoveku kome će ovog 20.oktobra 2016.godine biti ukazano dužno poštovanje za sve što je učinio za crveno-bele i košarku na ovim prostorima.

(Espreso.co.rs/kkcrvenazvezda.rs)