Tužan dan u životu svakog Delije: Zar je već prošlo 15 godina? (FOTO)

Uradio je mnogo toga što je za Riplija. U „verovali ili ne" može da se uvrsti i podatak da je za prvih sedam godina posle rata završio dva fakulteta, Pravni i Novinarsko-diplomatsku školu, a sve vreme bio je igrač-trener u muškom timu Crvene zvezde, trener ženske ekipe i jedno vreme savezni kapiten.

Pritom je na oba fakulteta imao prosečnu ocenu oko devet (na Pravnom 8,75, u Novinarskoj školi 9,05), nikada nije pao niti odložio ispit a sve vreme je i s košarkašima i s košarkašicama bio državni šampion. Tada su svi hrlili na Kalemegdan, pogotovo oni željni da vide i nauče nešto novo o košarci. Među njima i Ranko Žeravica, tada novopečeni Beograđanin, koji je upijao i učio i to je doprinelo da postane trener svetske klase:

- Može da se kaže da je Nebojša Popović otac jugoslovenske košarke. Svi mi – Bora Stanković, Aca Nikolić, Mija Stefanović i mnogi drugi – proizišli smo iz njegove škole. Gledali smo njegove treninge, razgovarali o njegovim treninzima, kopirali ga, a on je već tada sarađivao sa stranim trenerima. Imao je najbolje informacije o svetskoj košarci. Držao je najbolje treninge i uvodio najbolju organizaciju u klub i zato je Crvena zvezda postigla sve te uspehe. Sprovodio je čvrstu disciplinu i imao profesionalni odnos prema treninzima. Tako smo svi mi bili prinuđeni da ga sledimo, jer nismo imali drugi izbor.

Crvena zvezda je dugo važila za avangardu, zato što je imala njega. Pored ostalog, prvi je iz naše zemlje video Globtroterse iz Harlema. Na predlog Vladimira Dedijera, tadašnjeg šefa Direkcije za informacije, otišao je u Pariz da gleda Gusa Tatuma i njegovu neobičnu družinu. Imao je običaj da posle svakog puta prenese igračima i trenerima sve ono važno što je video. I mada je Crvena zvezda bila prioritet, držao je seminare i kurseve po celoj zemlji.