Tužan dan u životu svakog Delije: Zar je već prošlo 15 godina? (FOTO)

Na Sušaku, jugoslovenskom delu grada Rijeke koji je od italijanskog razdvajala Rječina, postojale su povoljne okolnosti da se zainteresuje za košarku…

…Na Pravni fakultet u Beogradu upisao se 1940. Rat je prekinuo studije i sasvim neočekivano otvorio ogroman prostor za košarku koja ga je, na tašmajdanskoj šljaci, kupila za čitav život. Igrajući za SK 1913 postajao je sve bolji igrač, ali važnije od svega je što se tu prvi put nametnuo kao odličan organizator. „Pričao mi je da je to bila ljubav na prvi pogled, da je krenulo potpuno spontano.

Za vreme rata njegovo društvo je počelo da se okuplja na Tašmajdanu. Bio je sportski tip, zanimali su ga mnogi sportovi, ali kad je video košarkašku loptu to je, očigledno, bilo za čitav život. I tako je kasnije govorio da ’ima jedan klub, jedan sport, jedan posao i jednu ženu’.

…Kad je ranjen kod Tovarnika, proglasili su ga nesposobnim i pustili iz vojske. U takvom stanju učestvovao je u osnivanju Crvene zvezde, 4. marta 1945. Njegova ćerka Zvezdana i dalje na posebnom mestu čuva člansku kartu „broj 1", sa imenom – Nebojša Popović:

- Na tu člansku kartu je bio veoma ponosan a ona je, po meni, suština svega što je radio, jer u mnogo čemu je bio prvi. Sve je u njegovom životu bilo u funkciji budućnosti i vizije. Uvek je jasno video dvorce i puteve tamo gde još drugi nisu prokrčili teren. Zvezda je do kraja ostala njegova najveća ljubav. Za mene je on, bez dileme, uvek bio broj 1, po toj neverovatnoj upornosti da se bori za nešto što misli da je bitno.

U mnogo čemu je nailazio na otpor drugih, ali ga to nije omelo. I uvođenje plej-ofa je bila borba jer su protiv toga bili mnogi u Jugoslaviji. Možda na prvi pogled nije izgledao kao neko ko je moderan, ali je uvek bio avangarda. To ipak nisu iste stvari. Znači, bio je trendseter - pričala je njegova ćerka Zvezdana kroz smeh.

U početku je, vrlo kratko, bio samo igrač Crvene zvezde, zatim punu deceniju igrač-trener i vođa sekcije (danas bismo rekli – predsednik kluba) i osvojio je s košarkašima deset titula, a s košarkašicama sedam. Sve značajno što se tih godina zbivalo u jugoslovenskoj košarci bilo je, uglavnom, plod njegove inicijative.

Bora kaže da je „Nebojša bio pokretač svega, da je svojim entuzijazmom i energijom sve vukao napred, organizujući takmičenja, dovodeći strane trenere, održavajući stalne kontakte sa svima koji bi mogli da prenesu neka iskustva o modernoj košarci".