NEKIMA SMETA, NEKIMA NE
PEJDŽOVIĆI, ENISOVIĆ, KLEOVIĆ: Svi strani sportisti koji su dobili srpski pasoš!
U modernom sportu ponekad je potrebno pribeći ovakvim metodama kako bi se zaobišli okovi koje nam nameću ranije definisana pravila, koja su u mnogim slučajevima zastarela...
Opet se podigla prašina u srpskoj javnosti zbog davanja pasoša stranim sportistima nakon što je Markus Pejdž, košarkaš Partizana dobio srpsko državljanstvo i na predstojećem Kupu Radivoja Koraća igraće kao "domaći" igrač.
To je još jednom pokrenulo polemiku u javnosti iz više razloga, od toga da stranci ionako zauzimaju mesta srpskoj deci, pa još sada im i na ovaj način oduzimaju šansu da se dokazuju i napreduju, što je najoštrije osudio Ratko Varda.
Ipak, Amerikanac iz redova crno-belih nije niti prvi, niti verovatno poslednji strani sportista, koji možda do dolaska u Srbiju nije ni čuo za našu zemlju, a koji se sada smatra punopravnim njenim građaninom nakon dobijanja pasoša.
Često su srpski klubovi u raznim sportovima, a pogotovo večiti rivali, posezali za ovakvim potezima kako bi zaobišli pravila u našem sportu kao što je ovaj slučaj.
A mi smo rešili samo da se prisetimo nekih od njih koji su dobili srpski pasoš, a onda su vrlo brzo napustili našu zemlju i na nju gotovo zaboravili uz čast određenim izuzetima.
Kao što rekosmo, američki plejmejker je najsvežiji primer davanja srpskog pasoša stranom igraču kako bi klub mogao da izvede sve strane igrače koji su mu potrebni za takmičenje.
S obzirom da je pravilo Košarkaškog saveza da na parketu u domaćem takmičenju mogu da budu samo 4 strana igrača, a pod strancima se podrazumevaju oni koji ne mogu da igraju za reprezentaciju Srbije, u Partizanu su posegnuli za ovim načinom rešavanja problema, tako da će Pejdž kao "Srbin" igrati na Kupu Radivoja Koraća, a verovatno i kasnije u KLS.
Ovde je zanimljiva priča što je Amerikanac postao državljanin Srbije tek nakon što je napustio Crvenu zvezdu.
On je nastupao za crveno-bele od 2012. do 2014. godine a nakon što je prešao u grčki Panatinaikos dobio je pasoš Srbije 30. jula 2014. godine, a od tada je često dolazio u našu zemlju i posećivao utakmice bivšeg kluba.
E kod Dilana Enisa je bila ista situacija kao sa Markusom Pejdžom. Kanađanin je uoči Kupa Radivoja Koraća prošle godine dobio srpsko državljanstvo i u Nišu je nastupao kao domaći igrač.
On se ipak nije dugo zadržao u crveno-belom dresu pošto je nakon poraza u finalu plej-ofa ABA lige napustio klub tako da nije igrao u KLS.
Nekadašnjem Zvezdinom Brazilcu je srpski pasoš uručio lično Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova.
Zvezda je tada dobila priliku da na utakmicama koristi maksimalan broj od 4 stranca plus Evandra koji je počeo da se računa kao domaći igrač.
- Nadam se da ću uspeti da se odužim srpskom narodu na ljubavi i poštovanju koje mi je ukazano i da sve to prenesem na teren. Takođe, nadam se da ću zaigrati i za reprezentaciju Srbije - rekao je prilikom uručenja pasoša Brazilac.
Ipak, niti je uopšte ikada bio pozvan u srpsku reprezentaciju, niti se više vraćao u našu zemlju, a trenutno je član engleskog Hala.
Nekadašnji golgeter Partizana koji je u našu zemlju stigao najpre kao igrač Crvene zvezde, je među prvima dobio pasoš Srbije i to u septembru 2010. godine nakon što je svojim golovima uveo Partizan u Ligu šampiona.
Zbog toga je stekao veliku popularnog u našoj zemlji i uveliko se u javnosti vodila neka vrsta kampanje da bude pozvan u reprezentaciju Srbije, pogotovo nakon što je naturalizovan.
Ipak, bez obzira što je naš tim u to vreme kuburio s golovima napadača, Brazilac ipak nije nikada obukao dres "Orlova". Sada s vremena na vreme svrati do Beograda, a trenutno igra za Ćingdao iz Kine.
Ista situacija kao sa Demarkusom Nelsonom, tokom dve godine postao je miljenik Delija i onda kada je nakon dve sezone napustio Mali Kalemegdan dobio je pasoš Srbije.
Svoju ljubav prema našoj zemlji nikada nije krio i i sada je vrlo često ističe putem društvenih mreža, a ponovo je nastupao za crveno-bele u sezoni 2016/17 samo ovog puta kao domaći igrač.
Trenutno je član ruskog Himkija.
Ruski džudista je takođe jedan od prvih stranih sportista u našoj zemlji koji je dobio srpsko državljanstvo u vreme kada je bio član kluba Slavija iz Beograda.
Našoj zemlji je kasnije doneo nekoliko odličja.
Dmitri Gerasimenko
Još jedan džudista iz Rusije koji je kasnije preuzeo srpsko državljanstvo i takmičio se pod zastavom naše zemlje.
Osvojio je nekoliko zlatnih medalja na Svetskim kupovima, bio je peti u Evropi i predstavljao Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.
Definitivno najomiljenija strankinja - Srpkinja u čitavoj državi i ona koja nam je donela najviše radosti.
Rođena je u Koloradi Springsu 1986. godine, a 2015. godine je prihvatila srpsko državljanstvo i odmah se priključila košarkaškoj reprezentaciji Srbije koja je te godine ostvarila istorijski uspeh i osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj.
Miljenica nacije je postala i zbog toga što je bez problema pre svakog meča pevala himnu Bože pravde kao da je rođena Srpkinja i to objasnila da je smatrala da je to njena dužnost.
I sa Olimpijskih igara u Riju sledeće godine nam je donela odličje, ovog puta bronzano.
Nažalost, usled hroničnih problema sa kolenima morala je da u maju 2018. godine završi karijeru, te tako neće biti u prilici da igra za Srbiju na Evropskom prvenstvu koje će biti održano upravo u našoj zemlji.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
