SPREMA LI SE OTKAZ I TUMBAKOVIĆU? Bez starca nema udarca - to je srpska tradicija već 20 i kusur godina!

Za nešto manje od 48 sati biće odigran meč decenije, godine, generacije... kako god je vama po volji.

Srbija će dočekati Škotsku na praznoj Marakani i pokušati da se nakon sušnih 20 leta dokopa Evropskog prvenstva. Veliki je to post za jednu ovakvu reprezentaciju, ali tako je, kako je. Propuštene su čak četiri smotre, čini se da je vreme za petu sreću.

Ljubiša Tumbaković je uspeo da podigne reprezentaciju iz pepela i u Hičkokovskom meču u hladnom Oslu izbori finale i bitku za plasman na naredno prvenstvo.

Nije bilo lako, nikada i nije lako kada se priča o nacionalnoj selekciji, ali biće još lakše u četvrtak malo pre ponoći, ako sve prođe kako treba.

Ne malerišimo, nego se podsetimo jedne interesantne činjenice vezane za srpske selektore u proteklih dvadeset i kusur godina.

Naime, svaki trener koji je izborio plasman na veliko takmičenje bio je stariji od 50 godina. Santrač, Boškov, Petković, Antić, Muslin... čeka se samo Tumbaković da kompletira šestorku i tako opovrgne mišlenje da je vreme za mladog stručnjaka.

Istina, Srbija je ostala bez ljudi koji žele da rade u domaćem fudbalu. Azija, Afrika, pa i Amerika su postale"Meka" za trenere sa ovih prostora, pa nam je na raspolaganju ostala samo šačica onih koji su ostali i ona se non-stop vrti već godinama.

Slobodan Santrač je sada već daleke 1998. godine imao 51 godinu kada je predvodio reprezentaciju u Francuskoj i napravio zapažen uspeh. Taj uspeh bi bio još zapaženiji da se nije isprečila Mijatova prečka, ali to nam je, što nam je.

Vujadin Boškov je usred kvalifikacija zamenio Milana Živadinovića i na sjajan način ih priveo kraju i priredio ovom narodu pravi "merak" uspehom na Maksimiru gde je Hrvatska direktno od strane naše reprezentacije eliminisana

Ipak, na prvenstvu smo na volšeban način stigli do četvrtfinala, nakon dramatična tri meča u grupi, ali smo od starih dužnika Holanđana, rutinski počišćeni sa ubedljivih 6:1.

To je bilo poslednje Evropsko prvenstvo na koje smo se plasirali.

Potom smo učestvovali na tri Mundijala. Jedno je bilo delo Ilije Petkovića koji se doslovno prošetao kroz kvalifikacije bez primljenog gola i bez poraza, a potom doživeo katastrofu u Nemačkoj.

Tri meča - tri poraza. Holandija, pa "šestica" Argentine i preokret Obale Slonovače.

Potom je na red stigao Radomir Antić, čovek koji je preporodio sumorno stanje u srpskom fudbalu i podigao reprezentaciju na viši nivo. Uz jedan poraz u kvalifikacijama, završili smo iznad Francuske i direktno obezbedili učešće na Mundijalu.

Sa pobedom protiv Nemaca, porazom od Gane i još jednom porazu na neverovatnoj utakmici sa Australijom, završili smo takmičenje u grupama, iako bi nam se put u nokaut-fazi otvorio bar do polufinala.

I na kraju Slavoljub Muslin. Čovek koji je najveći gubitnik među svim pomenutim selektorima.

Odveo nas je na Mundijal u Rusiju, gde smo takođe bili prvi u grupi. Uveo je nešto novo u reprezentaciju, osvežio i podmladio sastav, ali na kraju to nije bilo dovoljno. Za jednog čoveka. Isti taj čovek je odlučio da ga smeni i na njegovo mesto postavi Mladena Krstajića. Svi znamo šta se potom dogodilo, pa je najbolje stati na tome.

Što se tiče Ljubiše Tumbakovića, ima sve preduslove za plasman. Ako bi se uzdali u sujeverje i tradiciju, on bi već bio učesnik narednog Evropskog prvenstva, ali mora da se odigra i taj poslednji meč. Biti ili ne biti.

Ko zna, možda i Tumbakovića sačeka sudbina njegovog kolege Muslina, ništa nije isključeno u ovoj našoj Srbiji.

(Espreso.co.rs)