20 GODINA JE PROŠLO KAO TREN: Lopovluk Žila Vesijea, ludački preokret protiv Slovenije i silovatelj Klajvert!

Verovali ili ne, ali naša reprezentacija je poslednji put učestvovala na Evropskom prvenstvu sada već davne 2000. godine.

Nakon epskog duela u Zagrebu, prvog posle raspada Jugoslavije, izabranici Vujadina Boškova su remijem od 2:2 izborili plasman među šesnaest najboljih na Starom kontinentu.

Žreb je rekli bismo bio naklonjen "plavima" i za rivale smo imali Španiju, Norvešku i Sloveniju, sa kojom smo do pre samo desetak godina bili u ljubavi i slozi.

Vremešni selektor sa pedigreom o kome je izlišno bilo šta govoriti, skupio je dvadesetak momaka, dobro, bilo je i nekoliko "matorih" i otišao put Holandije i Belgije.

Kao kapiten Jugoslaviju je predvodio Dragan Stojković u svojoj poslednjoj igračkoj godini, a tu su još bili Mihajlović, Mijatović, Đukić, Kralj, tačnije skoro ceo sastav sa Mundijala u Francuskoj dve godine ranije.

Prvi meč odigrali smo 13. juna u Šarlroi protiv "Zmajčeka" koji su imali izuzetno dobar sastav sa Zahovićem, Milaničem i Novakom, ali favoriti su bili naši reprezentativci.

Međutim, kao da je neko bacio kofu punu ledene vode na Piksija i drugare. Upravo je Zlatko Zahović ikona slovenačkog fudbala, sa dva gola bacio Kralja na kolena, a njemu se pridružio i Milan Pavlin, pa je Slovenija već u 55. minutu imala ogromnih 3:0 i overila je trijumf...

Ili ipak nije?

Savo Milošević je sa klupe ušao u igru i golom u 67. minutu, zapržio, a Ljubinko Drulović svega tri minuta kasnije opasno zakuvao čorbu na ovom meču i podigao dijafragmu do grla svim ljubiteljima fudbala, pa i onim neutralnim, da bi sadašnji trener Partizana svega nekoliko desetina sekundi kasnije postigao novi pogodak i izjednačio na 3:3!

Mogli smo i čak do pobede u ovom čuvenom meču, međutim, i ovaj bod je bio zlatan vredan, sa obzirom kako je meč tekao.

Naredni meč usledio je pet dana kasnije u Liježu, gde je Norveška bila rival reprezentaciji Jugoslavije.

Norvežani predvođeni Ole Gunar Solsjkerom i Tore Andre Floom, tada sjajnim napadačima ove severne zemlje, nisu dugo izdržali pod naletima naše reprezentacije.

Savo Milošević je nastavio da rešeta protivnike, pa je već na startu meča pogodio na doduše veoma srećan način - petom, i tako doneo prednost.

Ipak, da ovaj duel ne bude brzo arhiviran potrudio se Mateja Kežman, tada golobradi napadač Partizana koji će istog leta postati fudbaler PSV-a.

Kežman je na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji na meču sa Norveškom proveo u igri manje od 35 sekundi, pošto je ušao u igru umesto Mijatovića.

Zbog veoma oštrog starta sa dve noge na Eriku Miklandu, sudija Hju Dalas je pokazao tada debitantu direktan crveni karton. Usledili su burni protesti jugoslovenskih fudbalera koji su smatrali da je odluka Dalasa prestroga, ali škotski sudija je ostao dosledan svojoj odluci i potpuno ignorisao proteste “plavih”.

- Slažem se da je to bio prekršaj, ali sam siguran da nije bio za crveni, već za žuti karton. Osećam se loše, ali smo ipak pobedili i sada mogu da slavim sa mojim drugovima - rekao Kežman posle utakmice.

A, sada... spektakl i neviđena krađa.

Poprište okršaja reprezentacija Jugoslavije i Španije bio je stadion "Jan Brejdel" u Brižu, a u isto vreme su u igrali Slovenija i Norveška i sve četiri reprezentacije imale su šansu za prolaz u četvrtfinale.

Meč je ostao upamćen trijumfu Španaca 4:3 (1:1) koji je obe selekcije odveo u četvrtfinale iako su "plavi" tri puta stizali do prednosti i 15 minuta pre kraja vodili sa 3:2 sa igračem manje nakon golova Miloševića, Komljenovića i Govedarice.

Slaviša Jokanović je u 63. minutu zaradio drugu javnu opomenu i isključenje, a sigurni smo da mnogi i danas pamte kako se zvao glavni sudija utakmice jer je u mnogome uticao na konačan ishod, a od šest žutih kartona na meču, čak pet je bilo na kontu naših momaka.

Francuz Žil Vesje tih dana je bio jedna od najomraženijih ličnosti u Jugoslaviji pošto je Špance nagradio penalom u sudijskoj nadoknadi pa su zahvaljujući remiju Slovenije i Norveške kao drugi u grupi otišli u četvrtfinale.

Umesto osvete Holanđanima za ono čuveno ispadanje na Mundijalu u Francuskoj, popili smo takvu šamarčinu da obraz bridi i dan danas.

Poraz od 6:1 i čak četiri gola Patrika Klajverta su bili realnost te generacije jugoslovenske reprezentacije.

Jugoslavija je u Roterdamu potukla svoj sopstveni "evropski rekord" po broju primljenih golova na finalnom turniru EP.

Za utehu u rezultatskom debaklu poslužila je činjenica da je Savo Milošević bio prvi strelac sa pet golova.

Toliko je postigao i Holanđanin Klajvert, ali je odigrao meč više. Takođe, londonski “Dejli mejl” je, posle ankete sprovedene među britanskim fudbalskim komentatorima, utakmicu Jugoslavija - Španija proglasio za “lepoticu” turnira.

- U tu utakmicu sa Holandijom smo ušli doboro izmoreni, upravo zato što smo sve utakmice završavali sa igračem manje. Imali smo teške utakmice, protiv Slovenije, Norveške koja je u to vreme bila fizički zahtevna ekipa i na kraju sa Španijom. Posle te ušli smo u meč sa Holandijom koja je bila domaćin, 'napaljena', a ja mislim da su malo dodali 'napaljeni'. Ja mislim da su bar četvorica njih posle toga pali na doping testu. Ne bi me iznenadilo da je ta ekipa u dobroj meri bila stimulisana dodatno - rekao je Milošević pre izvesnog vremena.

Bilo kako bilo, nije zgoreg podsetiti se i ovog takmičenja, ali kako vreme prolazi, sećanje na ovo prvenstvo definitivno ne bledi...

(Espreso.co.rs)