veliki čovek
Emotivni Toti će vas rasplakati pismom svom Rimu: Moja kuća, moja porodica, moje sve... Knedla u grlu je neizbežna!
Majka me je vozila na treninge, čekala me ispred, pa vozila nazad. Čekala je nekad dva, tri, nekad i četiri sata. Čekala je po kiši, zimi, nije bilo važno koje godišnje doba. Ona je čekala da bih ja mogao da ostvarim svoj san
Kada sam kročio na teren na debiju, bio sam preplavljen osećajem ponosa jer igram za moju kuću. Za mog dedu. Za moju porodicu.
Za 25 godina, ta presija – a to je privilegija, nije prestala.
Naravno, i grešio sam. Bio je čak i momenat pre 12 godina kada sam ozbiljno razmišljao da napustim Romu i pređem u Real Madrid. Kada jedan tako veliki klub, verovatno i najjači na svetu, želi da te dovede, počneš da se pitaš kakav je život negde drugde. Razgovarao sam tada sa predsednikom Rome i to je prelomilo da ne odem. Ali, na kraju, tek me je razgovor sa najbližima, sa mojom porodicom, podsetio šta je zapravo život.
Dom je sve.
Rim je moj dom 39 godina, 25 godina kao fudbaleru Roma je moja kuća. Osvajao titulu ili igrao Ligu šampiona, nadam se da sam reprezentovao i nosio Romine boje najbolje što sam mogao. Nadam se da sam vas učinio ponosnim.
Znate me kao čoveka koji teško menja svoje navike. Čak se nisam selio iz roditeljske kuće sve dok se nisam oženio sa Ilari. Sada kad pogledam moj život ovde i ono što sam propustio, znao sam da ću ovde imati rutinu, te svakodnevne stvari. Mnogi sati treninga, toliko priča iz svlačionice. Mislim da će mi najviše nedostajati ispijanje kafe sa saigračima svaki dan. Možda, ako postanem direktor jednog dana, ti trenuci će i dalje da žive.
Ljudi me pitaju, zašto si proveo čitav život u Rimu?
Rim je moja porodica, moji prijatelji, ljudi koje volim. Rim je more, Rim su planine, spomenici. Rim su, naravno, Rimljani. Rim je žuto i crveno. Rim je, za mene, svet. Ovaj klub, ovaj grad, je moj život.
Zauvek...
(Espreso.co.rs)
