Na današnji dan rođena legenda jugoslovenskog fudbala: Italijani mu dali nadimak "Genije", pa ga osporavali

Na današnji dan, 15. septembra 1966. u Podgorici je rođen Dejan Savićević, legenda jugoslovenskog i svetskog fudbala, autentični fudbalski genije koji je zadivio svet nastupajući za beogradsku Crvenu zvezdu i italijanski Milan.

Počeo je da trenira u mlađim kategorijama OFK Titograda, a od trenutka kad je neverovatnim driblinzima i golovima u dresu titogradske Budućnosti skrenuo pažnju fudbalske javnosti na sebe, najbolji jugoslovenski timovi su se utrkivali za potpis lucidnog i nepredvidivog Savićevića. U dresu Budućnosti je nastupao od 1982. do 1988. godine odigravši 130 ligaških utakmica uz 36 postignutih pogodaka, dok je najbolji plasman u tadašnjoj jakoj I ligi SFRJ ostvario u sezoni 1986/87, kada je Budućnost pod vođstvom Milana Živadinovića sa Savićevićem u timu zauzela visoko sedmo mesto.

U leto 1988. Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Kako se i beogradski Partizan, u to vreme klub u kom su veliki uticaj imali oficiri Jugoslovenske narodne armije, interesovao za njega, Savićević se skrivao do početka prelaznog roka, a ugovor sa Crvenom zvezdom je potpisao prvog dana prelaznog roka. Posle toga je dobio poziv za osluženje redovnog vojnog roka, pa je propustio celu sezonu 1988/1989. U JNA je igrao u sportskoj četi da bi ostao u formi.

Bio je jedan od najvažnijih šrafova u timu koji je osvojio tri uzastopne šampionske titule (1989/1990, 1990/1991 i 1991/1992), dva nacionalna kupa 1990. i 1992. i Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. Zvezda je izgubila Superkup Evrope od Mančester junajteda 1:0 u Mančesteru, a revanš u Beogradu se nije odigrao iz političkih razloga. Nakon uspeha Crvene zvezde u Evropi, Savićević je podelio drugo mesto sa Darkom Pančevom u glasanju za Evropskog fudbalera godine.

Karijeru nastavio u italijanskom Milanu, u čijem dresu je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (1992/93, 1993/94 i 1995/96), kup Italije, Ligu šampiona i Superkup Evrope. Uprkos nadimku "Genije", italijanski mediji su ga kritikovali za nepružanje dobrih igara protiv manjih klubova, prenosi "reprezentacija.rs".

Posle odlaska iz Milana na kraju sezone 1997/1998. Savićević nije imao klub, pa se vratio u Crvenu zvezdu januara 1999. Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom, bez postignutog pogotka, u prvenstvu koje je prekinuto zbog NATO bombardovanja SRJ. Zvezda je prvenstvo završila na trećem mestu, iza Partizana i Obilića, ali je osvojila kup, koji je odigran nakon završetka rata.

Karijeru je nastavio u bečkom Rapidu. Na 44 utakmice u dve sezone za ovaj klub postigao je 18 golova.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 19 golova.

Debitovao je 29. oktobra 1986. protiv Turske (4:0) u Splitu. Zabeležio je tri meča na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada je SFR Jugoslavija zauzela peto mesto, a 1998. u Francuskoj odigrao je dve utakmice, kada je SR Jugoslavija bila 10. na kraju planetarnog šampionata.

Poslednji meč za nacionalni tim je odigrao u kvalifikacijama za Euro 2000 u Zagrebu protiv Hrvatske (2:2), a pre toga je imao šta da poruči prolazniku koji ga je vređao prilikom izjave za televiziju. Tokom karijere je imao problema sa povredama, a zbog toga je propustio Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. godine.

U maju 2001. godine, Dejan Savićević je zajedno sa Vujadinom Boškovim i Ivanom Ćurkovićem izabran u selektorsku komisiju reprezentacije Jugoslavije, koja je nasledila Milovana Đorića. Komisija nije uspela da nadoknadi nasleđeni zaostatak selekcije Jugoslavije na startu kvalifikacija i da odvede Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, a Savićević je kao član komisije na klupi „plavih“ ostvario četiri pobede, dva remija i dva poraza.

U 2002. godini, kada je nacionalni tim nastupao kao Srbija i Crna Gora, počeo je samostalno da obavlja dužnost selektora. I pored solidnog starta u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu 2004. godine nerešenim rezultatom protiv Italije u gostima i pobedom nad Finskom u Beogradu, plavi su doživeli neuspeh najviše zbog nerešenog rezultata u meču sa Azerbedžanom u Podgorici (2:2), a kasnije i poraza od iste selekcije u Bakuu (2:1) u junu 2003. To je bila prva pobeda Azerbejdžana u zvaničnim utakmicama u istoriji. Savićević je odmah po završetku meča podneo ostavku, a za selektora je izabran Ilija Petković. Kao selektor Savićević je sa reprezentacijom SCG, od februara 2002. do juna 2003. ostvario četiri pobede, zabeležio tri nerešena rezultata i doživeo deset poraza. Bilans u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu, 2004. bio je jedna pobeda, dva remija, dva poraza.

Predsednik FS Crne Gore od 2001. godine.

Bonus video:

(Espreso sport/reprezentacija.rs)