Kraj: Oprostio se od reprezentacije Srbije!

Dušan Tadić doneo je odluku da više ne nastupa za reprezentaciju Srbije usled nekoliko verbalnih obračuna i neslaganja sa selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem.

Sećamo se dobro mečeva protiv Engleske i Danske kada se Tadić nije našao u prvih 11 igrača. Tada je fudbaler Fenerbahčea bio vidno nezadovljan, imao je svašta da kaže na takvu odluku selektora Piksija, ali je uspeo da se suzdrži.

A, onda je usledilo dodatno podgrevanje te situacije kada je Piksi nakon finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj koje je pratio u društvu Fabija Kapele izjavio:

- Meni je još jedan detalj sa sinoćne utakmice ostavio jak utisak, a to je izlazak iz igre Kejna i Morate. Dva kapitena, dva lidera svojih reprezentacija. Nijedan gest, ni najmanja reakcija koja bi narušila duh u ekipi. Odlaze na klupu, pružaju podršku. To su stvari na kojima svi moramo da učimo. Nema sujete i prevelikog ega, svi su su službi kolektiva i pobeda je svima zajednički cilj - rekao je Piksi, a nema sumnje da je ovim mislio upravo na kapitena Srbije.

Sada je Dušan Tadić iskoristio priliku da javno potvrdi svoje povlačenje iz reprezentacije. Igrač Fenerbahčea se oglasio na svom zvaničnom instagram proflu uz emotivnu poruku:

Težim ka tome da budem korektan i direktan, koliko je to moguće, kao što je bilo tokom izjava na EP. Ostajem pri stavovima koje sam izneo. Naglašavam da nisam imao nameru da uvredim saigrače ili bilo koga drugog ko je bio deo tima Srbije u Nemačkoj, tako da imam potrebu da poslednji put objasnim određene stvari oko kojih znam da je bilo polemike. Dalje, osnovni razlog ovog saopštenja je taj da sam doneo odluku da se oprostim od dresa reprezentacije Srbije. Da li bih mogao i u budućem periodu da budem koristan - neka proceni struka, javnost ili ko već smatra da je pozvan da o tome diskutuje i ko misli da je deo fudbalskog ambijenta. Reprezentacija je za mene uvek bila ljubav. Ljubav prema državi, ljubav prema narodu, ljubav prema igri, takmičenju, druženju... Mnogo toga smo prošli zajedno - radost, tugu, osmehe, krv, sreću, a bilo je dosta bola i patnje. Nijedan klupski neuspeh ne može da zaboli kao reprezentativni, ali isto tako nijedan klupski uspeh ne može da donese radost kao uspeh u dresu Srbije. Sa velikim zadovoljstvom sam se borio i branio grb državnog tima. Van terena, kao i na njemu. Imao sam privilegiju da predstavljam Srbiju na dva Svetska prvenstva, Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Rekordi me nikad nisu zanimali, a kapitenska traka je donela posebnu odgovornost, čast i poverenje. Ako nešto ističem - to bi bio rekord u broju asistencija. Ko me poznaje, zna koliko mi je važno. Uvek mi je slađe da „spakujem”, nego da postignem gol. Hvala našem narodu i navijačima na aplauzima i kritikama. I u kritikama sam osećao podršku i koliko vole reprezentaciju. U sportu je, uglavnom, teren taj koji uvek pokaže gde ste i koliko zaslužujete. Hvala svima koje sam upoznao od prvog dana kada sam postao deo reprezentacije i FSS-a. Učinili su me boljim čovekom i sportistom. Opraštam se od reprezentacije, ali verujem da ću jednog dana ponovo biti tu. Posle igračke karijere, želim da ostanem u fudbalu, a nema ničeg lepšeg nego da svojoj zemlji pomognete ukoliko to možete. Sa svojom porodicom i prijateljima, na tribinama ili ispred ekrana, biću uvek veran navijač Srbije. Dušan Tadić

Najviše ćemo pamtiti njegove igre u kvalifikacijama za Mundijale u Rusiji i Kataru.

Postao je i rekorder po broju odigranih utakmica za A tim Srbije – 111.

Nacionalni tim napušta sa 23 postignuta gola i 40 zabeleženih asistencija.

Nema sumnje da je godinama unazad bio jedan od najboljih igrača srpske reprezentacije.

Bonus video:

Espreso / Iva Krga