SP 1954 - ČUDO U BERNU: Mađarska "Laka konjica" zaglavila u blatu, a Nemce spasao Adidas, sudija ili... DOPING?!

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1954. je na redu u našem serijalu "Mundijalska groznica", a ostalo je upamćeno po brojnim rekordima ali i kontroverzama koje su nadmašile čak i one sa prva četiri Mundijala. Najviše ih je vezano za nezaboravno finale, ali, idemo redom.

Još jula 1946. za domaćina je određena Švajcarska. Šest gradova je ugostilo 16 selekcija od 16. juna do 4. jula: Bern, Bazel, Lozana, Ženeva, Lugano i Cirih.

JEDNOKRATNI SISTEM GRUPNE FAZE

Po prvi put reprezentacije su podeljene u četiri grupe sa po četiri tima, ali to nije bio klasičan "round-robin" sistem kakav se primenjuje danas i u kom svaka ekipa igra po jednom sa preostale tri.

Ovde je određeno da dva nosioca ne mogu da igraju međusobno, a isto tako i dva nenosioca pa smo imali samo četiri utakmice po grupi. Takav sistem je izazvao velike kritike, naročito što u slučaju da su dve ekipe bile poravnate po bodovima, igrale bi plej-of za prolaz dalje. Više nikad nije ponovljen.

Takođe, produžeci su se igrali i u slučaju remija u grupnoj fazi, a ako ni posle dodatnih 30 minuta nije bilo pobednika, ostajalo je nerešeno.

Među 16 reprezentacija je bila i Jugoslavija, a znalo se da će dobiti jake rivale jer nije bila među nosiocima. Za odlazak u Švajcarsku, selektor Aleksandar Tirnanić je odabrao sledeće igrače: Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Miloš Milutinović, Rajko Mitić, Branko Zebec, Bernard Vukas i Dionizije Dvornić.

Po mišljenju mnogih, ovo je bio jedan od najboljih sastava jugoslovenske reprezentacije svih vremena, koju su činili igrači iz domaćeg šampionata.

"Plavi" su pobedili Francusku 1:0 golom Miloša Milutinovića, a onda odigrali 1:1 sa Brazilom i kao drugoplasirani iza "Selesaa" prošli u četvrtfinale. Možemo reći, apsolutno zasluženo jer nisu ni igrali sa Meksikom koji je bio poslednji.

U nosioce su svrstani Austrija, Brazil, Engleska, Francuska, Mađarska, Italija, Španija i Urugvaj. Ali, pošto je Turska neočekivano izbacila Španiju u kvalifikacijama, zauzela je mesto "Crvene furije".

Turci su tako završili u grupi sa Zapadnom Nemačkom (priznata za člana FIFA 1950), prvim favoritom turnira Mađarskom i nejakom Južnom Korejom koja je izgubila oba meča (0-9 od Mađara i 0:7 od Turske).

Legendarni selektor Nemačke, koja nije bila nosilac, Sep Herberger, odlučio je da mora da se kocka: nakon što su "Panceri" ubedljivo pobedili Tursku u prvom kolu (4:1), protiv "Zlatnog tima" Mađarske je poslao na teren rezervni sastav i izgubio 3:8, ali sačuvao najbolje igrače za plej-of sa Turcima (7:2).

Slavni Ferenc Puškaš je tada smatran za najboljeg igrača sveta, ali ga je već u 2. kolu povredio Nemac Verner Librih. Propustio je naredne dve utakmice i sačuvali su ga (donekle) za finale.

BITKA U BERNU

Tamo su stigli u dve izuzetne utakmice. Prva je ostala poznata kao "Bitka u Bernu" jer su Mađari i Brazilci u četvrtfinalu odigrali jedan od najgrubljih mečeva u istoriji fudbala. Sudija Artur Elis je isključio trojicu igrača, ali kaže da je mogao mnogo više.

- Mislio sam da će to biti najveća utakmica koju sam ikada video. Bio sam na vrhu sveta. Da li su politika i religija imale veze sa tim, ne znam, ali ponašali su se kao životinje. To je bila sramota. Bila je to užasna utakmica. U današnjoj klimi, toliko igrača bi bilo isključeno da ne bi mogli da igraju. Moja jedina misao je bila da sam odlučan da to privedem kraju - rekao je arbitar kasnije.

Na kraju je "Mađarok" slavio sa 4:2, ali možda je to bila Pirova pobeda.

- Ovo je bila bitka, brutalna, divlja utakmica - prisećao se selektor Mađarske Gustav Sebeš, kome su bila potrebna četiri šava za ranu lica zadobijenu tokom borbe.

- Na kraju smo pobedili sa 4:2, ali još nije bilo gotovo. Brazilski fotografi i navijači ušli su na teren, a policija je pozvana da ga očisti. Igrači su se sukobili u tunelu i mali rat je izbio u hodniku do svlačionica - svi su učestvovali: navijač, igrači, sudije...

Istim rezultatom Urugvaj je eliminisao Englesku, a Austrija je zaustavila domaćina Švajcarsku sa 7:5, što je i danas utakmica sa najviše golova u istoriji Mundijala.

Jugoslavija nije uspela da prebrodi prepreku u vidu Zapadne Nemačke (0:2). Potom je "Elf" u polufinalu razbio Austtriju 6:1, a Mađarska sa dva kasna gola Šandora Kočiša posle produžetaka nanela prvi poraz Urugvaju na SP - 4:2.

"LAKA KONJICA" ZAGLAVILA U BLATU

Napunio se Vankdorf stadion u Bernu sa 60,000 gledalaca za veliko finale. Favorit je bila Mađarska, neporažena 32 utakmice i predvođena fenomenalnom šestorkom: pomenuti Puškaš i Kočiš, zatim Nandor Hidegkuti, Zoltan Čibor, Jozef Bozik i Đula Grošič.

Dobili su Nemce u grupi čak 8:3, ali to je bio rezervni tim "Pancera" čiji mediji su bili osokoljeni činjenicom da je velika kiša na dan finala natopila teren. Njihov kapiten, legendarni Fric Valter (po kome stadion Kajzerslauterna nosi ime), igrao je najbolje po kiši pa su čak koristili termin "Vreme Frica Valtera".

Uz to, Adolf Adi Dasler, osnivač kompanije "Adidas", opremio ih je kopačkama sa zamnljivim kramponima, dok se mađarska "Laka konjica" zaglavila u blatu Berna.

Puškaš nije bio potpuno spreman, ali je doveo Mađare u rano vođstvo, a kad je već u osmom minutu bilo 2:0 golom Čibora, činilo se da će favorit i u ovakvim uslovima trijumfovati.

Međutim, Nemci su brzo odgovorili i izjednačili golovima Maksa Morloka i Helmuta Rana. Već u 19. minutu bilo je 2:2. Tako je ostalo sve do 84. uprkos brojnim izglednim šansama "Moćnih Mađara" u drugom poluvremenu. A u tom 84. minutu nemački komentator Herbert Cimerman je viknuo: "Ram bi trebalo da šutira iz daljine". Ovaj je to i učinio i postigao presudni gol, a mađarski komentator Đerđ Sepeš briznuo je u plač.

Samo dva minuta kasnije, Puškaš je izjednačio, sudija Ling je najpre priznao gol, ali pomoćnik Grifits je pokazivao ofsajd. Posle konsultacija, gol je poništen, a iako nema valjanih snimaka, svedoci tvrde da je bio regularan - čak je i rezervista Nemačke Alfred Faf kasnije isticao da ofsajda nije bilo.

U Nemačkoj je prva titula svetskog prvaka poznata kao "Čudo iz Berna", a 2003. je čak snimljen istoimeni film. Za Mađare, poraz je bio totalna katastrofa, mada ga pravdaju navodnim greškama sudija i tvrdnjom o dopingu, koji su fudbaleri Nemačke čvrsto negirali.

Mađari navode da je kod izjednačujućeg gola Nemaca pri centaršutu Valtera iz kornera, Hans Šefer faulirao njihovog golmana Grošiča. Ali, mnogo veća kontroverza je mogući doping "Pancera" koji su u drugom poluvremenu bili u vidno boljem fizičkom stanju.

Neki to pripisuju umoru Mađara od "paklene" dve utakmice do finala, ali nemački istoričar Gido Knop je podigao prašinu dokumentarcem iz 2004. godine, povodom pola veka od čuvenog finala. U njemu je tadašnji doktor nemačke reprezentacije Franc Logen rekao da su igrači na poluvremenu primili samo injekcije C vitamina, ali iz šprica uzetog od sovjetskog lekara. Time objašnjava žuticu koja se pojavila među pojedincima nakon turnira.

Univerzitet iz Lajpciga je 2010. sproveo istragu "Doping u Nemačkoj" koja nije obuhvatila SP 1954. ali iznosi pretpostavku da je fudbalerima Nemačke bez njihovog znanja ubrizgan metamfetamin - stimulant koji se davao vojnicima u Drugom svetskom ratu. Bilo kako bilo, doping tada još nije bio ilegelan jer je FIFA doping kontrolu uvela tek 1966.

REKORDI

Među brojnim rekordima SP 1954, izdvaja se onaj po broju golova po utakmici - čak 5,38. Takođe, postignuto je navjiše het-trikova - 8.

Južna Koreja je primila najviše golova (16), najviše po meču (8, kao i Bolivija 1950). Doživeli su i najubedljiviji poraz (0:9 od Mađarske) - kasnije je Jugoslavija istim rezultatom pobedila Zair 1974. a Mađarska sa 10:1 Salvador 1982.

Šandor Kočiš je postigao najviše golova na jednom Mundijalu (11), dok mu rekord nije srušio Žist Fonten četiri godine kasnije (13).

SP 1954. je jedino na kom je trijumfovala reprezentacija sastavljena od amatera, pošto Nemci tada nisu imali profesionalnu ligu, za razliku od Mađara koji su uglavnom igrali za Honved ili, kasnije, za Real i Barselonu.

(Espreso)