Da li će ga poslušati? Ove jeseni je bio hit u dresu Zvezde, a sad ima rešenje za odbranu svog kluba! (VIDEO)

- U tih prvih pet ili šest utakmica kada sam ulazio sa klupe ekipa je tražila formu, nismo još uvek bili uigrani. Već nakon nekoliko kola kada sam počeo standardno da igram sve je bilo mnogo lakše. Dugo se poznajem i igram sa Lukom Ilićem, Lazarom Romanićem, Stefanom Cvetkovićem i odlično se razumemo, kada smo svi zajedno na terenu delujemo kompaktno i beležimo dobre rezultate, što smo i pokazali svojim igrama pred kraj jesenjeg dela šampionata kada smo i dostigli vrhunac. Ova polusezona je bila odlična za ekipu, kao i za mene lično. Računao sam da će mi ovih šest meseci biti jako teško, da ću i dalje osećati bolove u kolenu, ali sve je ispalo mnogo bolje nego što sam se nadao.

Zapaženu ulogu kapiten Zvezdinih omladinaca imao je i u meču protiv Čukaričkog kada je maestralnim soloprodorom prošao nekoliko protivničkih igrača i asistirao Lazaru Romaniću.

- To je sigurno jedna od utakmica koju ću dugo pamtiti, ne samo po pobedi, već po mnogobrojnim pohvalama koje sam dobio zbog te asistencije. Romanić i ja se odlično razumemo, obojica smo dugo u klubu i igramo zajedno. Zaista mi je dobar prijatelj i uvek gledamo da što bolje sarađujemo na terenu, da ljudi vide da imamo tu „žicu” i nešto zajedničko na terenu. Taj prodor protiv Čukaričkog je neki moj momenat inspiracije koji dobijam na utakmicama. Video sam da je on u boljoj poziciji da postigne pogodak od mene i u takvim situacijama uvek asistiram. Kada imam prostora da sam završim ne plašim se da preuzmem odgovornost i sam završim akciju. Ipak niko posle utakmice ne pita ko je namestio gol, već koji je rezultat i ko su strelci.

Izuzetnu čast za Adžića predstavljalo je i to što je ove sezone poneo kapitensku traku.

- Od samog starta kada sam došao u Zvezdu bio sam kapiten. Iako sam najmlađi od igrača koji su moje godište najduže sam u klubu. Bilo je perioda i kada je traka menjala vlasnika, što je normalno, ali uvek sam bio tu. Zato mi je posebno i značilo što sam ove sezone ponovo bio kapiten u omladincima. Ovo je jedini klub u kojem sam igrao, došao sam sa nepunih šest godina. Tada je Toma Milićević formirao bazu igrača i mislim da su najmlađa bila generacija '95. Iako su bili tri godine stariji od mene lepo sam se uklopio u ekipu. U klubu sam dočekao i generaciju '97. gde su bili Jović, Jovanović, Stojanović i igrao sa njima dok se nije oformila ekipa od mojih vršnjaka -rekao je mladi napadač.

Adžićeva želja je da se u seniorskom timu ponovo nađu Zvezdina deca.

- Pejović je moj najbolji prijatelj još iz perioda kada smo zajedno igrali za petliće. Ne zato što mi je prijatelj, već zato što je vrhunski igrač, njega vidim u budućnosti kao Zvezdinog štopera. Smatram da našoj ekipi nedostaje baš takav igrač, brz je, odličan u odbrani, pored njega protivnički igrači ne mogu da prođu. Odlično se razumemo na terenu. On je igrao desnog štopera, a ja levo krilo i svakom prenosnom loptom je išao na mene. To smo uvežbali i odličan smo tandem, zato bih i voleo da njega vidim u prvom timu.

(Espreso.co.rs