PRVI SASTANAK IZ PAKLA! Kad umesto "PRINCA NA BELOM KONJU" nađeš ALKOHOLIČARA koji bez RAKIJE ne zna da PRIČA!

Negde sam pročitala da su naučnici dokazali da prave teme za razgovor mogu pomoći u jačanju veze od samog početka. Dakle, ako je prvi razgovor bio bogovski, onda ta veza ima ozbiljan potencijal. Prvi sastanak je uvek zanimljiv i uzbudljiv, pa nije retkost da neko ima veliku tremu, kao u mučninu. Meni su prvi sastanci oduvek bili noćna mora. I dalje su, uopšte ih ne volim i skoro nikada mi nije previše prijatno. Ali vam moram priznati da baš na tom prvom sastanku dajem sve od sebe da pokažem najbolju verziju Milice. Nekad bude baš lagano, a nekad naletim na lika koji ne želi da vidi moju najbolju verziju, već samo spušten donji veš. I to je sasvim ok, bolje da odmah znaš sa kim imaš posla. Sa takvim likovima znam šta mi je činiti.

Prvi sastanak sa potencijalnim partnerom je jako bitan. Prvo, prvi sastanak je prilika za upoznavanje i uspostavljanje početne komunikacije i drugo to je prilika za formiranje prvog utiska o osobi za koju smo zainteresovani. Ali, apsolutno razumem da su neki ljudi tremaroši veliki, pa prvi dejt nikada ne uzimam zdravo za gotovo. Na prvom sastanku svi teže da ostave pozitivan utisak na drugu osobu, što je sasvim normalno (ma ne, baš ću da pokažem odmah svoje mane). Iz tog razloga ljudi su oprezni, obazrivi, vode računa šta će obući, reći gde će izaći... Međutim ponekad se dešava da osoba iz te obazrivosti lako sklizne u osećanje anksioznosti koja može da deluje na ljude kao neka PARALIZA, ali bukvalno. To može dovesti do toga da osoba blokira i trokira, ponaša se izveštačeno, govori stvari koje ne misli, previše ili premalo priča, ima čudne pokrete glavom (DESILO MI SE). Dakle, anksioznost je najveći neprijatelj prvog sastanka. Iskreno, jedina stvar koja meni pomaže u ovakvim trenucima je stav da NE MORAM DA SE DOPADNEM SVAKOME i da me baš briga da li ću mu se svideti. I, znate šta, kada odem sa takvim stavom uvek prođe sve kako treba.

Mnogi teško podnose ovaj moj stav jer ne mogu da prihvate da idu na dejt sa nekim, a taj neko na kraju ne bude zainteresovan za njih. Ma, ljudi moji, ako se ne dopadnete toj osobi to ne znači da se ne možete dopasti nekoj drugoj, to što se ne sviđate njoj/njemu ništa ne govori o vama. To je samo njegov/njen ukus, a o ukusima ne treba raspravljati. Dakle, na dejt idete da nekoga upoznate, da se družite, pričate, jedete, pijete, saznate nešto novo i možda steknete dobrog druga. Ako sve bude savršeno, pa pronađete i srodnu dušu, onda je to samo još jedan plus.

Naravno da ću vam ispričati svoj najgori sastanak. Verujte mi, bilo ih je mnogo, a ovo je jdan koji će mi zauvek ostati u sećanju. Jer je najgadniji, a ne najsimpatičniji.

ALKOHOL JE MOJE DRUGO JA

Dugo mi se svidjao jedan stariji tip, a ja sam tada bila u srednjoj školi. Kako sam bila previše mlada za njega, kulirao me je maksimalno, a ja sam zbog svega toga jako patila. Mislim se, šta to meni fali? Sem godina, iskustva, i još nekih sitnica. Jedne večeri u poznatom gradskom kafiću sam ga srela. Slučajno smo „ušli u spiku“ i dogovorili prvi dejt za sledeći dan. Bio je neverovatno zanimljiv, duhovit, njegove komentare i dalje pamtim. Njegov šarm čista desetka. Ponekad se malo više klatio, ali se na to nisam obazirala.

Došao je i taj dan, dan kada će me možda konačno poljubiti. Dan kada ću moći da mu pokažem svoje vrline, dan kada će upozati možda svoju buduću ženu – mene. Imala sam neverovatnu tremu i ništa mi nije išlo od ruke. Šminkala sam se dva sata i na kraju izgledala očajno, obrve mi nisu bile čak ni drugarice, a kamoli sestre. Omašila sam boju olovke i karmina, pa sam izgledala kao da sam izašla iz devedesetih. O stajlingu da ne pričam. Mešavina kafanske pevačice i dizelašice. Nećemo o tome, stvarno.. Izašli smo na piće u isti kafić kao i sinoć a on je bio neverovatno čudan. Jako tih, povučen, zbunjen. Jedva da je nešto govorio, non-stop je gledao u telefon i skretao pogled. Imao je i neke čudne pokrete glavom, a mene je sve ovo jako zbunilo. Ko je ovaj lik? Gde je onaj šmele od sinoć? Kada sam konačno smogla snage da ga pitam da li je sve ok, dobila sam odgovor koji me je šokirao. „Znaš, ja moram da se napijem da bi bio onakav, je l ti ne smeta da uzmem par pića na eks da se opustim?“- rekao mi je poprilično euforično.

Bila sam mlada i glupa, bila sam u fazonu „ma, naravno da je ok“, a on se nalivao „kao svinja“ dok sam ja brojala čašice žestokog pića. Kako je teklo veče tako je on postajao sve opušteniji, zanimljiviji i duhovitiji, ali i pijaniji. U jednom trenutku je toliko preterao da je umalo bljucnuo po meni, a pošto je uspeo da se kontroliše onda se namestio na fotelji i zaspao. Moj dejt je dejt iz snova, zar ne? Nismo se čuli posle toga, jer sam se malo bolje raspitala i čula da je alkoholičar. A šta zna dete šta je alkoholičar?

Jasno je da odlazimo na dejt prepuni očekivanja i treme, ne znajući šta nam sudbina sprema. A često to budu situacije koje su čist promašaj, kojima kasnije možemo samo da se smejemo ili čudimo. Ja se ovoj situaciji sada smejem, a nekada mi je bila strašna budući da sam tad mislila da je problem u meni. Da on sa mnom ne može da se opusti bez alkohola, da sam ja sigurno tu neka karakondžula. Međutim, stvarnost je drugačija. Jednostavno sam naletela na budalu.

Na prvim sastancima uvek izaberite da budete autentični i spontani, morate da naučite da prihvatite sebe sa svim svojim manama i vrlinama, jer ni jedno ni drugo ne govore o vašoj ličnoj vrednosti. To ne znači da ćete se napiti ko stoke i povraćati po partnerima samo jer ste tako opušteniji i kul. Vi ste sklop i dobrog i loše, zato se uvek trudite da ispravite sve ono što mislite da je negativno, a pozitiva neka okupira vaš život. Verujte mi na reč, pozitiva će vam otvoriti sva vrata. Pa čak i srce simpatije.

Bonus video:

(Espreso / Milica Stanimirović)