Neodoljiv, neumoljiv, voleh te i suviše: Turbo-folk književnost u školama: Profesori decu uče Cecine pesme!

Za sam kraj časa, Anes predlaže da neka učenica ustane i izražajno pred ostatkom razreda pročita Cecin tekst pesme "Greška"

"Nisam kao druga deca, ja sam pala sa meseca, ceo svet za mene brine, bake, ujne, tetke, strine, svi žele da budem dama, a ja hodam na rukama … Mama mi se tužno smeška, tata kaže to je greška, trebala sam muško biti, da se otac sinom diči … Gledano sa njene tačke, ja sve radim naopačke, hoću disko, neću školu, pijem samo koka kolu, volim klompe, mrzim štikle, ne silazim sa bicikle … smetaju mi svi po kući, postali su nemogući, vežbam džudo i karate i zato me ne dirajte."

Onda se naravno, odgovara na pitanja:

- Kakva je devojčica u ovom tekstu? - Kakvo je to damsko ponašanje? Šta mislite o konceptu dame? - Mama mi se tužno smeška, tata kaže to je greška, trebala sam muško biti, da se otac sinom diči. Zašto se u našem društvu očevi jedino sinom diče? - Šta je u ovoj pesmi Greška? - Da li devojčica samu sebe vidi onako kako je mama i tata vide?

Autor ove metodologije na kraju i zaključuje kako svi Cecini stihovi predstavljaju ženu kao žrtvu:

"Popularnost Cecinih pesama proizilazi iz društvene opšteprihvaćenosti patrijarhalne predrasude o ženama koju Ceca oslikava u svojim tekstovima. Kakva je žena u današnjem, patrijarhalnom balkanskom društvu takva je i u Cecinim pesmama; podređena, u poziciji žrtve, ovisna o muškarcu, nesrećna zbog svega toga. Cecini tekstovi tako estetizuju žensku patnju i melanholiju žrtve. Važno ih je feministički pročitati kako bi deci na bliskom i poznatom terenu (turbo-folku) dekonstruisali patrijarhalna uverenja i predrasude, te ih još kao učenike i učenice oslobodili okova istih (feminizam)". piše autor Anes.

Da li je ovo pravi način da se edukuju deca i da li su profesori zaista i prihvatili ovaj predlog? Kako se i naglašava ovaj tekst napisan je da pretenduje da bude metodička priprema za širu upotrebu.

(N.Atanacković)