Dramatična ispovest Isidore Bjelice: Mnogi čekaju da umrem!

Poslednje tri godine, Isidora se dosta namučila zbog lošeg zdravstvenog stanja. Morala je da se pre svega, suoči sama sa sobom, zatim sa medicinskim merama, ali i alternativnim rešenjima.

- Dobra sam samo ako umrem. Kad bi se to desilo, svi bi me sažaljevali dan-dva, i tek onda bi možda bili uvereni da nisam izmislila rak. Ne znam ko protura te priče da sam izmislila rak jajnika, kako bih povećala prodaju knjiga, kako bih zaradila na bolesti. Više ne zameram onima koji bacaju zlo na mene. Pre ili kasnije ono što žele drugima, vrati se njima....

Znajući za malograđanski mentalitet dobrog dela Srbije, nije bila mnogo iznenađena reakcijom, kako kaže polusveta. Bolest je skup hobi koji se ne bira ali traži posvećenost. Isidora je više puta u svom domu pravila sajam hohštaplera i hulja. Upoznavši takve osobe, brzo je zaključila kako beskičmenjaci u ljudskom obliku zarađuju veliki novac na tuđoj nesreći.

- Kad si bolestan, jedini cilj ti je da ozdraviš. Jedan čovek mi je prodao ulje kanabisa. Platila sam ga mnogo novca. Međutim, umesto njega, dobila sam ulje neke žitarice. Pravo ulje kanabisa nabavila sam tek u Amsterdamu. Ova bolest puno košta....