Mando, ne želim ovako da odrastem: Dirljivo oproštajno pismo dečaka iz predstave Petar Pan!

Moja prva glumačka, i pozorišna uloga, bila je u predstavi Petar Pan. On je bio Kapetan Kuka, a ja sam bio i ostao balavac i izgubljeni dečak van koliko i na sceni. Prva pomisao na njega kada sam ga video bila je ''Koliki čovek''. Ogroman, gromkog glasa i pun ljubavi prema svojima. Možda van scene nije bio pirat, ali je opis isti. Mando, uz tebe sam prvi put stao na daske, bio sam dečak. Danas sam, nažalost, stao poslednji put, kao mladić. Žao mi je što neću moći da stanem i kao odrastao. Smrt nije lepa stvar. Kažu da je san svakog glumca da umre na sceni. Ne znam da li je to tačno, i ne želim da znam. Samo znam da mi je mnogo je*eno teško dok ovo pišem. Hvala ti na svim predstavama, serijama i filmovima. Hvala ti što si bio deo mog odrastanja. Hvala ti na Petru Panu, tu priču nikada neću zaboraviti. Stvarno ne želim da odrastem, barem ne ovako. Hoću da zauvek budem dečak, da se ništa ne promeni. Neka ti je večna slava. Pamtiću te, i to nisu samo reči. Mando, hvala ti. Na svemu." (Espreso.co.rs / Story.rs)