Zbog ovih stihova Bora Čorba je postao narodni neprijatelj broj 1? SUBNOR zahtevao zabranu, reagovao i predsednik

U vreme kada je bend Riblja čorba bio u usponu upravo pojedini stihovi su viđeni kao problem za „jugoslovensko samoupravno socijalističko društvo“. Pojedince su toliko zabrinuli da je jedna od organizacija Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) zatražio zabranu albuma „Mrtva priroda“ Riblje čorbe.

Album „Mrtva priroda“ pojavio se u prodaji krajem 1981. godine i postavio je rekord: to je bio najbrže prodavani album u istoriji domaće rok muzike. Popularnost je dovela do toga da se svaka pesma na trećem albumu Čorbe pažljivo proučava, pa nije prošlo nezapaženo to da se na njemu našla i prva prava politička pesma ovog benda – „Na zapadu ništa novo“.

Ta pesma opisuje jedan mračan svet u kome je nastala, pa se tako u njoj mogu čuti stihovi: „U bolnici pacovi pojeli bebe, / Ubio prvo ženu, pa sebe. / Dinar i dalje u lakom padu, / Bacili bombe na ambasadu“. Međutim, dva stiha koja su privukla najveću pažnju i skandalizovala javnost bila su: „Za ideale ginu budale“ i „Kreteni dižu bune i ginu“. Stih između njih – „Fabrike truju okolinu“ – valjda nije smatran toliko problematičnim i štetnim po društvo.

Dok se ploča vrtela po gramofonima širom Jugoslavije, a u tom trenutku prodato je oko 300.000 primeraka, jedno pismo čitalaca u Ilustrovanoj Politici privuklo je pažnju dušebrižnika. U njemu je navedeno da ova dva stiha „vređaju tekovine Narodno oslobodilačke borbe“. To je bio dovoljan znak da za mnoge Bora i Riblja čorba postanu „narodni neprijatelj broj jedan“. SUBNOR skopske opštine Karpoš prvi je zatražio zabranu albuma, a brzo su mu se priključile još mnoge organizacije SUBNOR-a, pa i omladinske organizacije. Svi su ponavljali iste teze – da je pesma napad na samoupravno socijalističko društvo, da vređa tekovine NOB-a, da kvari jugoslovensku omladinu…

- Da li ste nekad udarili glavom o nevidljiv zid? Ja sam to uradio. Najgluplje je od svega da sam u situaciji da u novinama dajem izjave kako sam ja za naš samoupravni socijalistički sistem. Kako sam ja opredeljen. Pa mi smo se valjda oko toga odavno dogovorili. U prvi mah me sve to podsetilo na hajku oko filmova Lordana Zafranovića. A valjda Lordan Zafranović i ja nismo najveći problemi u ovoj zemlji? Dalje, čini mi se da je licemerno posle tri meseca koliko se ploča „Mrtva priroda“ nalazi u prodaji, dizati hajku. Boli me kao čoveka što se i jedna omladinska organizacija distancirala od onoga što ja radim. Čak su uoči koncerta u Sarajevu tražili od mene da prvo ne pevam tu pesmu, zatim da izmenim reči i umesto njih otpevam tra-la-la. Na kraju sam potpisao da preuzimam svu odgovornost za to što pevam. Na koncertu u Sarajevu i na koncertu u Skoplju bilo je po desetak hiljada mladih. Pitao sam se da li su oni zajedno sa nama bludne ovčice koje su počele da jedu plodove greha? Ili koga zapravo predstavlja ta omladinska organizacija – rekao je Bora Đorđević u intervjuu Borbi 21. marta 1982, u jeku skandala.

Ceo skandal završen je reagovanjem Mite Dimitrievskog, predsednika SUBNOR Jugoslavije. Kako je pisala Borba, on je poručio:

- Trebalo bi više raditi sa muzičkim stvaraocima. Naravno, ne zato da bismo ih kontrolisalo i da bismo im govorili šta da rade, već da bismo ostvarili kontakt i saradnju. Toga u ovom trenutku nema. Konkretno govoreći o pesmi „Na zapadu ništa novo“, ja u toj pesmi ne vidim stihove koji bi bili upereni protiv osnovnih vrednosti ovog društva. Mislim da oni izražavaju određeno nezadovoljstvo, a mladi se identifikuju zato što i sami osećaju izvesno ne zadovoljstvo. Ako počnemo sa praksom traženja između redova, onda ćemo u svakoj pesmi pronaći razlog za uzbunu.

„Bora je jednim potezom srušio sve što smo gradili“

Bora Čorba i njegovi stihovi i 1985. našli su se na meti predstavnika države. Na Skupštini Grada Beograda razgovaralo se o sadržaju vaspitno-obrazovnih programa, a, kako je pisala Borba 15. marta 1985, Đorđe Golubović je to iskoristio da napadne Boru i Riblju čorbu.

- Bora Đorđević, vođa muzičke grupe Riblja čorba, tekstovima svojih pesama samo jednim potezom ruši sve ono što smo godinama gradili u vaspitavanju mladih generacija. Te tekstove ne mogu čak ni da komentarišem – rekao je Golubović.

Zanimljivo je da je te iste 1982. godine kada je Riblja čorba optužena za udarac na društvo ova grupa dobila i jednu značajnu nagradu. Gradska konferencija Saveza socijalističke omladine Beograda odlučila je da „Majsku nagradu i plaketu Dana mladosti iz oblasti kulture i umetnosti dodeli rok grupi Riblja čorba“.

(Espreso/Telegraf.rs/Prenela PV)