RELJINA MAMA JE BILA LEGENDA JUGOSLAVIJE! On je izgubio nju, a mi jednu od naših najvećih umetnica! (FOTO)

Ispraćaj za kremaciju obaviće se u utorak 10. januara u 13 časova na Novom groblju u Beogradu. Članica Narodnog pozorišta, u kojem je provela celu igračku, pedagošku i repetitorsku karijeru, postala je 1. septembra 1967. godine.

Osim u matičnoj Kući, pedagoškim radom bavila se i u baletskoj školi „Lujo Davičo“ i na BK Akademiji, gde je sa velikim uspehom predavala na igračkom i glumačkom odseku.

Nosilac je više značajnih priznanja i nagrada.

BIOGRAFIJA ZOJE BEGOLI

Zoja Begoli, devojačko Đoković, rođena je 19. januara 1949. u Beogradu. Završila je baletsku školu „Lujo Davičo“ 1965. kao jedna od najboljih učenica. Posle dvogodišnjeg usavršavanja u Lenjingradu u čuvenoj Akademiji „A.J. Vaganova“, kao stipendista Narodnog pozorišta, vraća se u Beograd 1967. i u Narodnom pozorištu ostaje do kraja svoje igračke i pedagoške karijere.

U Akademiji „Vaganova“ je doživela izuzetno priznanje i čast da bude jedini strani student izabran da igra na sceni Marinskog teatra u čuvenim godišnjim predstavama.

Od samog početka svoje igračke karijere u Narodnom pozorištu, bavi se uporedo i pedagoškim radom, kako u Narodnom pozorištu sa svim solistima, prvacima i ansamblom, tako i u baletskoj školi „Lujo Davičo“, po pozivu.

Od 1993. – 1997. imala je svoju klasu, a takođe je pojedinačno, sa velikim uspehom pripremala učenike za razna takmičenja u zemlji i inostranstvu.

Radila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kao profesor na odseku za Balet, a takođe i kao profesor Scenske igre na glumačkom odseku od septembra 1995. – jula 2003. godine. Asistent joj je bila prvakinja Baleta Milica Bijelić.

Njene najznačajnije uloge su Olimpija – Hofmanove priče, Svanilda – Kopelija, Polovecka devojka – Knez Igor, Mirta – Žizela, Solveig, Ingrid – Per Gint, Kiti Ščerbacka – Ana Karenjina, Sinfonijsko kolo, Sinfonijski triptihon, Ruska igra – Krcko Oraščić, Las Pasiones, Forma viva, Kuma – Trijumf Afrodite, Krakovjak – Ivan Susanjin, Ulična igračica – Don Kihot, Solo par - Ero s onoga svijeta, Furijant – Prodana nevesta.

Sarađivala je sa svim stranim i domaćim koreografima koji su radili u Narodnom pozorištu: P. Darelom, M. Atanasiu, S. Stefanskim, M. Šparemblekom... D. Parlićem, V. Kostić, V. Logunovim, D. Trninićem, L. Pilipenko, A. Prelić, B. Markovićem, Ž. Prebilom...

Igrala je sa svim našim prvacima - B. Mladenovićem, R. Vučićem, D. Simićem, S. Izrailovskim, S. Stefanskim...

Sa Baletom Narodnog pozorišta dobila je nagrade za predstave „Ana Karenjina“ (D. Parlić – 19.1.1976 Bijenale Ljubljana – najbolja predstava), „Krcko Oraščić“ (Ž. Prebil – 19.1 1977. – nagrada Narodnog pozorišta – najbolja predstava), „Per Gint“ (M. Atanasiu – 25.6.1985. Bijenale Ljubljana – najbolja predstava).

Takođe, dobila je i Plaketu Akademije umetnosti BK i Diplomu zaslužnom Profesoru i jednom od osnivača Akademije, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Njen pedagoški rad doneo je vredna priznanja učenicima i igračima s kojima je predano radila.

Nagrađivani su na takmičenjima u zemlji, ali i širom sveta.

Uz Višnju Đorđević, jedan je od članova zaslužnih za revitalizaciju Udruženja baletskih umetnika Srbije i pokretanje Festivala koreografskih minijatura.

U više navrata bila je član žirija strukovnih nagrada UBUS-a – „D. Parlić“, „N. Bošković“.

(Espreso.co.rs)