"UKOLIKO ŽELITE TELO KOJE ĆE SE JAKO BORITI PROTIV BOLESTI, JEDITE OVO": Specijalista dr Karolina SAVETUJE

Prim. dr med. Karolina Berenji, specijalista higijene na odeljenju higijene Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje Subotica pričala je o tome kako poboljšati imunitet i odbraniti se od bolesti.

Jak odbrambeni štit koji će zaustaviti viruse, bakterije, gljivice ili izmenjene, prekancerozne ćelije na putu da naškode zdravlju želja je svih. Zdrave navike, fizička aktivnost i pravilna ishrana pomoći će da je ostvarite. Na vama je da napravite male promene i nagrada neće izostati. Učinite to odmah, jer kucnuo je pravi čas da poboljšate imunosistem.

"Optimalno funkcionisanje imunosistema obezbedićemo ako snabdemo organizam materijama koje na njega najviše utiču: vitaminima A, B6, B12, C, E i folnom kiselinom, cinkom, bakrom, gvožđem, selenom i omega-3 linolenskom kiselinom," poručuje naš vrstan stručnjak, prim. dr med. Karolina Berenji, specijalista higijene.

Koliko na imunitet utiče način života?

"Izuzetno je bitno obezbediti dovoljno sati noćnog sna, ali i fizičku aktivnost - umereno vežbanje na svežem vazduhu, najmanje po pola sata dnevno pet puta nedeljno. Inače se preporučuje što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana."

S godinama ipak slabi.

"Uz imunosistem, slabi i većina drugih funkcija u organizmu, a jedan od vodećih uzroka je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga starije osobe treba da obrate posebnu pažnju na raznovrsnost ishrane, pre svega na dovoljan unos antioksidantnih vitamina (A, C i E). Vitamin E je posebno važan, ima ga u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama."

*Na šta treba pripaziti kod unosa hrane?

"Osnove pravilne ishrane čini umeren, uravnotežen, ali raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgojenim sirovinama. Industrijski prerađene namirnice, one koje sadrže veće količine konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina opterećuju organizam i mogu biti problematične za imunološki sistem. Teški metali (kadmijum, olovo, živa) imaju dokazano imunosupresivno delovanje."

*Stanje imuniteta zavisi od stanja crevne flore.

"Bakterije sadržane u probiotskim napicima (jogurt) utiču na pozitivan imunološki odgovor. Ove kulture nastanjuju vrhove crevnih ćelija i utiču na smanjenje uticaja nutritivnih alergena i bolji imunološki status. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, u kasnijem periodu nas čine podložnijim bolestima. Zbog toga nije dobro olako koristiti antibiotike za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se već moraju uzeti, najbolje je to učiniti uz čašu jogurta."

*Da li su korisne masne kiseline?

"Sve je više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline imaju uticaja na imuni odgovor. Omega-3 masne kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Povećaćete ih češćim unosom morske ribe (losos, sardina, haringa, tuna), sira od soje, badema, oraha, ulja od lanenog i bundevinog semena, repice ili konoplje."

Imuniteta nema ni bez vitamina C.

"Deluje podsticajno, visoke koncentracije vitamina C u krvi neophodne su za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. Dnevne doze potrebne za efikasno antioksidantno dejstvo su 200-500 mg, zavisno od uzrasta, upotrebe duvana i načina života. Ima ga u svežem voću i povrću, najviše u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusnom voću..."

*Sve se više govori o značaju cinka.

"I blagi nedostatak cinka povećava rizik od infekcije. Veoma je važan za razvoj belih krvnih zrnaca, koja prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene, za proizvodnju antitela i drugih imunoloških faktora. Sto grama posne junetine, dovoljno za pristojnu šniclu, obezbeđuje oko 30 odsto naših dnevnih potreba. Ima ga u većim količinama i u stišnjenoj šunki, ostrigama, siru, kuvanim jajima, pašteti od džigerice, crnom hlebu, pšeničnim klicama, semenkama bundeve."

*Šta još treba da znamo?

"Beli i crni luk treba da se koristi svaki dan, a beli luk, kad se očisti, treba držati na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili stavljanja u salatu da bi se povećale količine odbrambenih materija.

Svakodnevno treba uzeti bar jedno citrusno voće i tamnozeleno lisnato povrće, često jesti grašak, pasulj, semenke bundeve, jednom do dva puta nedeljno posnu junetinu. Namirnice bogate fitohemikalijama su paradajz, prokelj... Karotenoidi sadržani u crvenom i narandžastom povrću i voću utiču na funkciju T-limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih imunih ćelija."

Utvrđeno je i da pečurke sadrže velike količine antioksidanasa, posebno šitaki, ali i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.

Tzv. zapadnjački način ishrane, koji uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, namirnice bogate belim brašnom i šećerom i velike količine gaziranih pića, ne sadrže fitohemikalije i antioksidanse u dovoljnim količinama za odbranu od infekcija i bolesti savremenog doba (kardiovaskularne, maligne bolesti, komplikacije šećerne bolesti). Nasuprot tome, povrće i voće sadrži bogatstvo ovih materija, naročito u svežem stanju, gajeni na što prirodniji način. To je još jedan u nizu razloga da počnete dan svežim sokom od voća ili povrća i povećate njihov unos na preporučenih pet porcija svakoga dana.

Crni i zeleni čajevi su bogatiji antioksidansima od bilo kog voća. Zeleni čaj sadrži epigalokatehin galat, koji je moćan antimikrobni agens i ima najveći uticaj na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom spremanja čaja kesicu potopite u šolju, pa je izvucite, i to ponovite više puta. Istraživanja pokazuju da ovako "bućkane" kesice čaja oslobode pet puta više polifenola, moćnih antioksidanasa, nego kesice samo ostavljene da odleže u vreloj vodi.

(Espreso/ Kurir Stil)