OVO MESO SU NEKADA JELI SAMO BOGATI, A DANAS JE MILJENIK MNOGIH: STARIJI SE KUNU U NJEGA, znate li ZAŠTO?

Piletina obezbeđuje esencijalne proteine i aminokiseline neophodne za pravilan razvoj, a kod starijih ljudi povoljno utiče na povišen krvni pritisak i nivo holesterola. Pored toga što se lako vari, ona ima izrazito visoke biološke vrednosti, sa optimalnim sadržajem belančevina.

Pileće meso sadrži 97 kalorija na 100 grama belog mesa. Pored toga, sadrži i pozamašnu količinu plemenitih proteina koji su neophodni za obnavljanje tkiva i stvaranje hormona, antitela i enzima, kao i aminokiseline koje su neizostavne kada je u pitanju funkcija mišića i izbacivanje toksičnih materija. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, spada među vrste mesa koje bi trebalo često konzumirati. Uostalom, samo 100 grama mesa prema gorenavedenoj računici omogućiće polovinu dnevnih unosa proteina u vaš organizam – što znači da ova vrsta mesa povoljno utiče i na održavanje idealne težine.

Pileće meso sadrži masti koje štite organizam od povišenog holesterola, a neiscrpan je izvor cinka, magnezijuma, kalijuma, natrijuma, gvožđa, kalcijuma, kao i tiamina, riboflavina i vitamina C, A, E, D, K, B6 i B12.

Zbog selena koji takođe sadrži, konzumiranje piletine pospešuje metabolizam, rad štitne žlezde, al ii jača imunitet. Sadržaj proteina u piletini pomaže u sprečavanju smanjenja koštane mase, što je, kao što odavno znamo, veliki problem kod starijih ljudi. Pored toga, ovo meso je bogato fosforom, koji doprinosi zdravlju naših zuba, ali i omogućava pravilno funkcionisanje bubrega, jester i centralnog nervnog sistema. Prema časopisu Journal of Neurology redovan unos piletine može zaštititi mozak od Alchajmerove bolesti.

Postoje dokazi da se piletina kao neizostavni deo svakodnevne trpeze koristila još u starom Vavilonu. Ako ste čuli da se u srednjem veku jela uglavnom divljač i riba, dobili ste totalno pogrešnu informaciju: prema nekim istorijskim izvorima, piletina je bila najrasprostranjenije meso u srednjem veku, jer je bila jedino meso sa kojim se spremao paprikaš, koji je bio jedna od omiljenih poslastica na našim prostorima u to doba. Da li ste znali da je u Americi čak, u 19. veku piletina bila najskuplja vrsta mesa i kao takva namenjena samo visokom staležu? U Evropi svoju široku upotrebu doživljava tek posle Drugog svetskog rata.

Isprobajte lazanje sa pilećim mesom:

Sastojci: 30 ml maslinovog ulja, 600 g mlevene piletine, 200 g mesnate slanine, 2 čena belog luka, 250 g praziluka, sečenog na kolutove, 3-4 srednje šargarepe, sečene na kockice, 30 ml paradajz sosa, 300 ml pilećeg bujona (supa), 12 kora za lazanje

Umak od sira: 50 g maslaca, 50 g belog brašna, 300 ml mleka, 120 g rendanog kačkavalja, biber i so po želji, senf

Priprema:

Na vrelom ulju propržite meso i slaninu. Dodatjte izgnječen beli luk, usitnjenu šargarepu i iseckani praziluk i kuvajte 5 minuta dok povrće ne postane mekano. Dodati paradajz, bujon i začine prema ukusu. Kada proključa, pokriti i kuvati još 30 minuta. U drugoj posudi, u rastopljeni maslac, dodati brašno i lagano dolivati mleko uz konstantno mešanje. Kada sos provri, lagano mešajte dok se ne zgusne. Dodajte polovinu narendanog kačkavalja.

Rernu zagrejte na 190°C. U vatrostalnu posudu složite jelo, redom: mlevena piletina, kore za lazanje, pa sos od sira. Nastavite sa ređanjem tako da završite sa mlevenom piletinom. Na kraju sve prelijte preostalim umakom. Na kraju pospite rendani kačkavalj i pecite oko 45 minuta u rerni, ili dok jelo ne postane zlatno-smeđe. Prijatno!

(Espreso)