DOKLE DA SLUŠAM NJENE DOSADNE PRIČE? Pismo ove ćerke će vas naterati da se zamislite

Pismo posvećeno mami koje je na Fejsbuku skupilo preko 35.000 lajkova nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Pročitajte zbog čega je autorka pisma, Ukrajinka Zoja Kazanžij navela svakoga od nas da se duboko zamisli.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Mojoj mami je 73. Doda mi krušku u kaže, s prizvukom izvinjenja u glasu, '"Ne izgledaju baš dobro, ali jako su ukusne! Osim toga, sama sam ih uzgajala – u njima nema hemikalija. Ti voliš kruške! Uzmi jednu!" Uzmem jednu. Uzmem i čašu mleka. Samo zato jer ima, a kako odlazim prekosutra definitivno ću imati barem još dve večere.

Izađem napolje, uđem u auto i krenem voziti.

Opet idem nekuda. Gradovi i sela prolaze pored mene; dugačak je to put kroz vremenske zone. Svratim kod svoje mame kada mogu – nakon što napravim sve drugo što moram. Nakon kafe s prijateljicama i manikira u kozmetičkom salonu. Donesem joj nešto fino za jesti, na brzinu je pitam kako je, pažljivo poslušam što ima da mi ispriča (kako je tata?) i odglumim brigu zbog njenih sitničavih zabrinutosti. Zatim ponovno odem – imam svojih problema s kojima moram da se nosim.

Mama mi svaki put kaže da nisam dovoljno toplo odevena, da ne bih smela da hodam okolo bez šala i da me zbog toga boli grlo. Kaže mi da radim previše i da je vreme da usporim. Složiće se sa mnom da je život komplikovan, i da nema veze ako nemam vremena češće da je posećujem.