EVO KAKO NAS MOZAK VARA A DA NISMO NI SVESNI: Toliko puta smo bili NJEGOVE ŽRTVE, ne biste verovali

1. Barnumov efekt

Radi se o situacijama kad ljudi veruju da se opisi određenih sposobnosti i karakteristika odnose samo na njih, iako se zapravo mogu odnositi na svakoga i svako se u njima može pronaći. Dobri primeri za to su kolačići sreće, horoskopi i testovi ličnosti na internetu.

2. Iluzija transparentnosti

Na primer, trenuci u kojima imamo snažne emocije i uvereni smo da je to drugim ljudima očigledno, posebno onima koji nas dobro poznaju.

Razlika između našeg iskustva i onoga što drugi ljudi vide poznata je kao - iluzija transparentnosti. Ona, recimo, može uzrokovati da verujemo kako našu anksioznost zbog javnog nastupa mogu svi videti, a zapravo to možda niko ne primeti

3. Frojdovsko proklizavanje

Je li vam se ikad desilo da ste mislili reći jedno, a izgovorili ste nešto sasvim drugo? To se obično pojavljuje tokom razgovora, ali se zna dogoditi i kod pisanja ili tipkanja i naziva se - Frojdovskim proklizavanjem.

Prema poznatom neurologu i utemeljitelju psihoanalize Sigmundu Frojdu, delovi nesvesnog uma ponekad skliznu u svesno ponašanje pa nas to navede da govorimo stvari koje nismo planirali reći naglas.

Na primer, to može biti dete koje svog učitelja nazove 'tata', jer dobar deo dana kojeg je provodio s ocem, sad provodi s učiteljem.

4. Heuristika dostupnosti

Heuristika dostupnosti je mentalni prečac koji se temelji na brzim primerima koji nam padaju na pamet kod analize određene teme, predmeta ili odluke.

To se obično zna dogoditi tokom donošenja odluka. Na primer, nakon što vidite nekoliko vesti o krađi automobila, mogli biste zaključiti da je krađa vozila mnogo češća pojava u vašoj blizini nego što zapravo jeste - i već razmišljate kako bolje zaštititi svoje vozilo i šta preduzeti.

5. Lažno pamćenje

Koliko puta vam se dogodilo da se sećate nečega što se zapravo nije dogodilo ili situacije koja se nije odigrala baš tako kako pamtite?

Naše je pamćenje osetljivije na razne uticaje nego što to mislimo. Lažno sećanje je nešto što nam se čini stvarnim, ali je zapravo rezultat našeg vlastitog uma.

Jednostavan primer: Uvereni ste kako ste pokrenuli mašinu za suđe pre nego ste izašli iz kuće, ali shvatili ste kako to niste napravili čim ste se vratili.

6. Ironična teorija procesa

To je pojava misli koje ne želimo imati, a možda su vezane za neki nesrećan događaj ili neugodan trenutak, čak na nešto što se uopšte nije dogodilo, ali bi moglo biti, tako barem verujemo. Ili kad razmišljamo da bismo mogli nešto neugodno napraviti ili reći pa nas već jeza hvata od toga.

U takvim situacijama se čini da - što više takve misli pokušavamo potisnuti, one nam češće padaju na pamet.

7. Nedostatak pažnje

To su situacije kad se ne možemo usredsrediti na nešto, nedostatak pažnje, i često se pojavljuje tokom dana kad trčimo od obaveze do obaveze i naša pažnja postepeno opada.

Na kraju se može dogoditi da više toga započnemo, a ništa ne napravimo do kraja. Zato je dobro napraviti raspored obaveza i odrediti dovoljno vremena da se svaka reši, prenosi Brightside.

(Espreso)