DA NE POVERUJEŠ! Naučnici veruju da je zaboravljanje zapravo znak visoke inteligencije

Sposobnost prisećanja bilo kakvih trenutaka i sećanja je nešto što nam svima treba.

Pamćenje je jako korisno kada učimo u školi ili kada se pokušavamo setiti gdje smo ostavili ključeve. Ujedno ponekad koristimo naše pamćenje kako bi što bolje funkcionisali na poslu i setili se imena naših kolega.

Iako mnogi od nas smatraju da jako dobro pamte, svejedno ćemo ponekad nešto zaboraviti. Kada se to dogodi imat ćemo osećaj kao da popuštamo, ali je iza zaboravljanja puno više toga nešto što mislimo.

Istraživanje sprovedeno u Neuron Journalu ima neke dobre vesti. Pokazano je da je zaboravljivost deo moždanih procesa koji vas zapravo mogu učiniti pametnijima do kraja dana. Profesori su učestvovali u istraživanju na Toronto univerzitetu pa su otkrili da savršeno pamćenje nije nužno povezano s visokom inteligencijom, piše Wetpaintlife. Zanimljivo je da će vas poneko zaboravljanje zapravo učiniti pametnijima. Mnogi se vode idejom da su pametniji ako mogu više zapamtiti. No, prema istraživanju, sasvim je normalno ako ponekad zaboravite koji detalj. To se odnosi na pamćenje šire slike nasuprot malih detalja. Bolje je pamtiti širu sliku nego detalje. Naš je mozak sličniji računaru nego mi to mislimo. Hipokampus, deo mozga u kojem se čuvaju sećanja i informacije često filtrira nevažne detalje. Drugim rečima, pomaže nam „optimizovati nteligentno odlučivanje tako što zadržava ono što je potrebno, a uklanja ono što je nepotrebno“.

Razmislite o tome na ovaj način; je li lakše zapamtiti nečije ime ili lice? Što je važnije? U društvenom okruženju, važno je zapamtiti oboje, ali da smo dio životinjskog svijeta i zapamtimo nekoga kao prijetnju onda bi to značilo da su naši životu ugroženi. Pamćenje njihovog imena bi bilo nevažno.

Mozak ne odlučuje automatski šta trebamo zapamtiti, a što zaboraviti. On čuva nova sećanja, ali često uklanja stara. Kada mozak postane zatrpan sećanjima i informacijama, one su često u sukobu jedna s drugom što dovodi do problema u odlučivanju. Zbog toga se mozak usredotočuje na širu sliku, na ta sećanja, no i ona postaju manje važna kako napreduje tehnologija. Na primer, pre bismo morali učiti kako napisati neku reč, ali sada samo pogledamo na internetu. Ujedno, većinom koristimo Internet kako bi dobili bilo koju informaciju, od promene glave na tuš kabini do kuvanja. Ako sve zaboravljate, onda možda trebate otići na pregled, ali ako ponekad nešto zaboravite, onda je to sasvim u redu. Pouka priče je: kada sledeći put nešto zaboravite, gledajte na to kao na nešto što je vaš mozak dizajniran da uradi.

bonus video:

(Espreso.co.rs/noviživot.net)