AKO OVO BUDETE RADILI DVA PUTA NEDELJNO, POVEĆAĆE VAM SE MOZAK! Otkrivene šok činjenice o čudesnom ljudskom organu

Od velikog broja medicinskih mitova, najviše ih je posvećeno mozgu, a najrašireniji je onaj koji tvrdi da čovek koristi samo deset posto tog organa.

Ta je zamisao privlačna jer stvara utisak da bismo bili mnogo inteligentniji, uspešniji i kreativniji kad bismo aktivirali bar deo od ostalih 90 posto koji besposleno leže u lobanji.

Tvrdnja o ‘deset posto mozga’ javlja se u brojnim razgovorima i popularnim člancima uprkos dokazima koji je opovrgavaju. Njena se dugovečnost i raširenost možda krije u ogromnoj popularnosti njenog izvora: prvi se puta spominje u priručniku iz samopomoći “Kako steći prijatelje i naklonost ljudi”.

To se delo iz 1936. prodalo u višemilijunskoj nakladi pa su neki citati poput ovog o mozgu prodrli u opštu kulturu. Autor Dejl Karnedži verovatno se poslužio spornom tvrdnjom ne bi li uverio čitatelje da imaju goleme neiskorištene intelektualne potencijale koje samo treba da razbude. Uz pomoć njegove knjige, razume se.

Taj mit mnogima uliva optimizam, ali je vrlo daleko od istine: koristimo sto posto mozga, samo ne u svakom trenutku.

- Tokom 24 sata koristimo praktično svaki deo mozga, a većina je mozga aktivna skoro sve vreme - kaže neurolog Beri Gordon iz Medicinske škole Džon Hopkins u Baltimoru.

Prosečan mozak odraslog čoveka teži oko 1,35 kg, a najveći deo zauzima veliki mozak, koji obavlja sve napredne spoznajne funkcije. U zadnjem donjem delu lobanje nalazi se mali mozak, odgovoran za motorne funkcije, kao što su koordinacija pokreta i ravnoteža. Pri dnu je mozga smešteno moždano deblo, koje je povezano s kičmenom moždinom i posvećeno nevoljnim funkcijama poput disanja.

- Na mozak otpada samo dva posto telesne težine, no on troši 20 posto telesne energije - veli prof. Gordon.

Većina energije koju mozak troši služi naprednim umnim funkcijama. Njihovo odvijanje podrazumeva aktivaciju stotina miliona neurona koji međusobno komuniciraju putem električnih impulsa. Ostatak se energije koristi za kontrolu drugih funkcija, bilo nesvjesnih poput otkucaja srca, bilo svesnih poput kuvanja ili telefoniranja.

Već i jednostavne radnje kao stiskanje šake i nameštanje usana u smešak aktiviraju znatno više od jedne desetine mozga. Malo složenija akcija služenja čaja uzrokuje oluju neuronske aktivnosti uzduž i popreko mozga. U nekoliko sekundi koliko traje odlazak do lončića, posezanje za njim i ulivanje tečnosti u šoljicu uključuju se mali mozak, bazalni gangliji, čeoni, potiljačni i temeni režnjevi. Iako je istina da ni u jednom trenutku nisu uključeni svi njegovi delovi, tehnika oslikavanja mozga pokazala je da se unutar 24 sata svi delovi izređaju.

- Područja poput čeone kore, koja kontrolira napredno razmišljanje i samosvest, kao i somatosenzorna područja, koja nam pomažu opažati okolinu, uključena su čak i tokom spavanja. U našem mozgu nema neiskorištenih delova, ali to ne znači da ne možemo postati intelektualno uspešniji - tvrdi Džon Henlej, neurolog u klinici Majo u Minesoti.

I s postojećim mozgom možemo usvojiti nova znanja i veštine jer tokom učenja naši neuroni međusobno stvaraju nove veze i time povećavaju kapacitet mozga. Nedavno otkrivenu sposobnost mozga da menja strukturu naučnicizovu neuroplastičnost. Zahvaljujući neuroplastičnosti neke žrtve moždanog udara i ranjavanja uspevaju ponovno da govore i kreću se.

- Ljudski mozak troši petinu sveg kiseonika koji udišemo. Priroda nam sigurno ne bi dala toliki mozak da je samo njegov deseti deo aktivan - ističe italijanski neuronaučnik Serđo Dela Sala.

- Svi bismo hteli da budemo bolji. To možemo postati ako se potrudimo, ali ne i traženjem dela mozga koji još nismo naučili koristiti - kaže neurolog Beri Gordons.

Nastanak novih neurona prvi je put otkriven 1998. kad je skupina švedskih istraživača pronašla nove neurone u hipokampusu, strukturi odgovornoj za pamćenje. Kasnije je isto utvrđeno u drugim delovima mozga.

Amerikanku Gabrielu Gifords pogodio je metak u glavu, ali uprkos teškoj ppovredi njen se mozak uz pomoć fizioterapije prilično oporavio. To joj je uspelo jer su zdravi delovi mozga preuzeli funkciju hodanja od oštećenog dela.

Vežbe koje ubrzavaju puls i potiču krvotok blagotvorne su za mozak. Istraživanje na univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi pokazalo je da žustro hodanje po sat vremena dvaput nedeljno tokom pola godine povećava obim mozga u delovima koji upravljaju razmišljanjem i pamćenjem.

Dugoročno američko istraživanje utvrdilo je da redovita konzumacija zelenog lisnatog povrća pospešuje učenje i pamćenje. Navodno je to posljdica vitamina B9 ili folacina, kojim je takvo povrće bogato.

Negujte društvene odnose i širite mrežu znanaca ili kolega kad god dođete u priliku. Brojne su studije otkrile da bogat društveni život štiti od depresije i anksioznosti i da usporava opadanje umnih sposobnosti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)