Ovo je pesma koju je Dragan Mance slušao pre kobne nesreće: Otkriveni jezivi detalji pre udarca u električni stub

Dragan Mance je 20 dana pre 23 rođendana, tog 3. septembra 1985. godine, krenuo na trening Partizana, svojim automobilom udario je u električni stub i izgubio život.

Bivši jugoslovenski fudbaler i veliki prijatelj pokojnog Dragana Mancea, Vlado Čapljić, govoro je o legendarnom golgeteru crno-belih i poslednjoj noći.

Mance i Vlado bili su saigrači u klubu iz Humske i nerazdvojni drugari.

“Upoznali smo se u mlađim kategorijama reprezentacije i kad god sam sa Željom dolazio na neku utakmicu, zbog njega sam ostajao dan duže u Beogradu. Išli smo na večere, on u Pežou 205, ja u mojoj Alfi, pratim ga jer ne poznajem grad. On me je upoznao sa Željom i Veljom, visili smo u Zlatniku i restoranu kod Dake, pikali fucu u Zemunu sa decom na betončetu… prošli smo mnogo toga zajedno za jako kratko vreme”, rekao je Čapljić.

Vlado je za “Mojih TOP 11” otkrio šta se dešavalo veče pre nesreće.

“Veče pre nesreće bio je kod mene u stanu, u Požeškoj 164… došao je sa Vladimirom Vermezovićem da popiju piće i da posle sačekaju Emiliju Erčić i Mirjanu Đuricu na Železničkoj stanici. Imao sam muzički stub i celo veče je puštao pesmu Đorđa Balaševića ’Ako umrem mlad, na grobu mi posadi samo ruzmarin’. Ja mu kažem ’Dragane, uzmi kasetu i nosi je kući, smučiće mi se pesma koliko je vrtiš’”, otkriva Čapljić.

Dragan Mance, karijera

Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji „FK Zemun“) od petlića. Bio je veoma talentovan igrač tako da je sa nepunih 17 godina postao prvotimac Galenike, tadašnjeg drugoligaša. 15. septembra 1980. prelazi u FK Partizan.

Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan – Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra iz penala u 8. minutu igre. Ostaće upamćen kao najveći idol Grobara.

U dresu reprezentacije Jugoslavije debitovao je u Parizu 23. aprila 1983. u prijateljskoj utakmici protiv Francuske (0:4). Iste godine odigrao je i četvrtu utakmicu za reprezentaciju, opet protiv Francuske 12. novembra u Zagrebu (0:0).

„Bio je sjajan momak i sjajan fudbaler. Krasila ga je ta njegova hrabrost, snaga, imao je stravičan bezobrazluk da šutne sa 40 metara i da stavi glavu gde drugi ne bi”, prisećao se za BBC nekadašnji fudbaler Dinama iz Zagreba i beogradske Crvene zvezde Bora Cvetković.

Klizanje na kolenima visoko uzdignutih ruku – radovanje karakteristično uglavnom za južnoameričke fudbalere, bilo je možda najpopularniji potez ovog igrača.

„Mance je i 35 godina posle tragične smrti, pored svojih antologijskih golova, važan navijačima Partizana, zato što je bio prvi igrač koji je na taj način delio emocije i energiju sa publikom”, kaže za BBC na srpskom dugogodišnji navijač Partizana Aleksandar Pavlović.

(Espreso/city magazin)