Srpkinja otkrila šta se dešava unutar kruzera i zaprepastila: Za 12 dana pobegla glavom bez obzira, tražili joj...

Naša devojka, koja od malena živi i radi u inostranstvu, u jednom trenutku odlučila je da promeni svoj životni stil i u roku od 3 dana napusti svoj siguran posao i upusti se u avanturu zvanu - kruzer. Ona je na preporuku svog druga pristala da potpuno promeni svoj život, ali kako kaže, nije dugo trajalo.

Posle 12 dana se iskrcala jer više nije mogla da se nosi sa svim pravilima i dvostrukim aršinima koji su je tamo sačekali. Očekivala je uređenost, a dobila potpuni haos.

Ona svoju ispovest za NajŽenu otpočinje pričom o tome kako se odlučila za odlazak na kruzer.

— Imam drugara koji mi je 3 godine pričao o brodu i životu na njemu i koji mi je pričao kako su tamo svi opušteni, što je odgovaralo mom senzibilitetu. I posle tri godine ja odlučim da odem. Odluku sam donela bukvalno danas za sutra, pa sam u 3 dana dala otkaz na poslu, prodala auto i iznajmila svoj stan. Otišla na poziciju turističkog vodiča za lokacije na kojima se iskrcavamo.

Prvi problem na koji je naišla bili su ugovori koji su je vezivali isključivo za brod, nije imala slobodu da se iskrca kada želi, ali ističe da je mogla da primi posete, ali ona nije mogla napuštati kruzer.

— Na tim kruzerima ti dobijaš ugovor na pola godine, ali ti u tih pola godine ne smeš da uzmeš odmor već radiš 7 dana u nedelji.

Kako i sama ističe mentalno se pripremila za život na kruzeru, čak i za minijaturnu kabinu, ali postoje stvari koje su je iznenadile kada se ukrcala.

— Ljudi na kruzeru su jako otvoreni, pa u prvi mah misliš kao sve je super, odlično, ali onda... ti si dva dana tamo, pa stekneš utisak da znaju celu tvoju životnu priču. To je u redu za ljude koji imaju potrebu za tim, ja sam htela samo novo iskustvo, npr. plata mi je bila manja od one koju sam imala.

Iako je soba, odnosno kabina za spavanje svima bila problem, ona se zapravo jako brzo navikla na nju mada je imala svoje mane.

— Jako je mala i sama sam u njoj. Npr. kupatilo... pa u njemu ne možeš da se okreneš. Ne znam ni kako sam se kupala. Kada odem da se kupam moram da zatvorim svoja vrata, a i vrata svoje docimerke pošto delimo kupatilo. Problem nastaje onda kada tvoja docimerka ode da se tušira i zaboravi da otključa tvoja vrata, ti onda ne možeš ići u WC ako ona nije u sobi.

Mučnine su često jedan od najvećih problema ljudi koji ne mogu da podnesu vožnje brodom. Njoj to nije predstaljalo problem, koliko jeste taj da je razvila nove strahove u njenom životu.

— Priznajem da mi je drugar rekao da naručim narukvicu protiv mučnine, ali to je bio najmanji problem, jer kada sam došla da se ukrcam, razvila sam strah od vode. Tada me sve stiglo. Mučnina je bila mala maca. Zamislite da nemate ništa oko sebe, samo voda.

Ona se na brod ukrcala dok je još virus korona bio prisutan u populaciji, pa je tako prve nedelje uvek posle posla odlazila u svoju sobu, te nije imala mogućnost da se socijalizuje sa svojim kolegama. Jedne noći napravila je propust, zbog neadekvatnih smernica, koji ju je mogao koštati života.

— Radim i odmah se vratim u kabinu za spavanje, a nisam smela ni u kafić gde zaposleni smeju da provode slobodno vreme. I ja jedno veče sedim u sobi i bilo mi je dosadno i odlučim da izađem na balkon, jer neke kabine imaju balkon. I odem napolje... Kada je brod počeo da se ljulja, talasi ogromni, prestravila sam se. Zamislite, stojiš negde i nije da se ljuljaš, nego potpuno gubiš ravnotežu. Odskočiš bukavlno u vazduh. Sreća ja odreagujem na vreme i odem odmah u sobu. Sutradan ispitam situaciju i pitam da li se to dešava stalno, a drugi su me pitali "Nemoj nam samo reći da si izlazila napolje?". Nisam smela da izađem napolje, a nas niko nije obavestio o tome. To su opasne stvari

Ono šta joj je posebno smetalo jeste sigurnosni sistem na kruzeru koji kaže da nije u najboljem redu organizovan.

— Mi dobijamo testove pre ukrcavanja koja treba da uradimo, ali niko nas prethodno ne uči kako da ih ispravno popunimo. Onda kada dođeš na brod ti zapravo prolaziš sve treninge, ali dok ih ne prođeš i dalje postoje pravila koja treba da se poštuju, a tebi to niko ne kaže. Npr. postoje neka obaveštenja koja se čuju na razglasu i ti treba da ih zapamtiš kako bi kada te neko pita za njih uvek znao da ih ponoviš. Oni testiraju vašu budnost. Moraš biti 24h na oprezu.

— Meni je soba bila na doljnem nivou broda – za radnike, a na brodu imaš više spratova. Oni mene nisu proveli nijednom kroz celi brod. Npr. ako se nešto desi, svi mora da ostavimo posao i da se nađemo na svojoj poziciji koja nam je dodeljena u slučaju nesreća. Ja nisam ni znala gde je moja pozicija jer mi nije bila predhodno pokazana.

Nadobudnost nadređenih ju je potpuno poremetila, kao i radno vreme na koje se uspela navići, jer je toliko posla uspela da kompenzuje dužim pauzama.

— Na kruzeru svaka pozicija ima te nazive preuzete iz vojske, imaš oficire, kapetane i onda imaju te nadobudne stavove pema svima. To se meni lično ne sviđa. Na sve sam uspela da se pripremim i da se adaptiram, a na šta nikada nisam mogla, niti želim, ja da mi neko zapoveda, zanoveta, naređuje i to sve bez osnove.

— Jedno takođe moram da kažem, tamo nemaš radno vreme, nije kao od 9h do 17h i gotov si, toga tamo nema. To ne postoji, ali to nije ni problem.. Ja sam tamo bila 12 dana, tih 12 dana su meni bili kao 2 meseca. Dešavalo se da me šef zove uveče da nešto završim oko sutrašnje ture i ja to završim za 15 minuta i odem, ali npr. 3h pre toga se odmaram.

Ističe da zaposleni na kruzeru uopšte nisu sa gostima, i da se kreću samo u njihovim etažama gde mogu šetati u civilu, ali među gostima nikako.

— Postoji još jedna stvar, ako si npr. u civilu i šef te pozove da ideš gore da radis, automatski se moraš presvući u uniformu jer tebe gost ne sme videti u privatnim stvarima. To je bilo jako naporno. U prostorijama gde su gosti ne smeš ni izvaditi telefon, niti smem sa gostima uvek da sedim i da jedem u njihovim restoranima. Nekada možemo, ali ti treba posebno odobrenje.

Smetalo joj je i to što ti je svaki nadređeni i "drugar" što značilo da je jako tanka linija između poslovnom i privatnog.

— Postoji i to da npr. posle 22h ne smeš bit među gostima, a posle 1.30h ne smeš biti van svoje sobe. Ako se slučajno nađeš kod nekoga u sobi, da si otišla kod koleginice, moraš kod nje spavati i moliti se da niko ne dođe u kontrolu. U kafiću za zaposlene se takođe ne sme biti posle tog vremena.

— Međutim, tu ima još nešto što mi se smučilo, npr. osobe koje kontlolišu nas zaposlene često na druženjima umeju popiti koju više, pa mi je potpuni nonsens da u opijenom stanju proveravaju mene. To mi je bezveze, još ako te ne gotivi, on će da te dodatno kontroliše i maltretira. Tamo si neprestano pod nadzorom.

Kao najgore svoje iskustvo sa kruzera navela je hranu, ali i to da nije imala sreće sa kolektivom.

— Hrana je bila grozna, mnogo mi falila hrana na koju sam navikla. Nema puno izbora, za goste ima sve, a za nas zaposlene su bili lošiji standardi . Očekivala sam bar standard u smislu hrane.

— Moram da dodam i da mi je kolektiv bio jako toksičan. Svi kopaju po tvom privatnom životu, kopka ih ko si, šta si i onda se razvijaju užasne priče i sve to utiče na tebe.

I povrh svega, je naglasila da brod ume biti zabavan, ali da je sve do tima.

— Ako su pravi ljudi kruzer je pravi. Ja nažalost nisam na takve naletela — ispričala je devojka za naš sajt koja je želela da ostane anonimna.

(Espreso/najžena/Prenela PV)