Da li je keto dijeta zaista zdrava za organizam? Ovo su sve mane koje je prate, evo kako organizam reaguje

Keto dijeta ili ketogena dijeta, postala je jedna od najpopularnijih prehrambenih strategija u poslednjih deset godina. Bazirana na visokim mastima, umerenim proteinima i vrlo niskim ugljenim hidratima, keto dijeta obećava brze rezultate u mršavljenju i poboljšanje ukupnog zdravlja.

Ipak, kao i svaka promena u ishrani, i keto dijeta ima svoje pozitivne i negativne strane. Pre nego što se odlučite na ovakav korak, dobro proučite koje su moguće nuspojave.

Pozitivne strane keto dijete

Gubitak težine

Keto dijeta može biti vrlo delotvorna za mršavljenje. Kada telo uđe u stanje ketoze, ono počinje da koristi masnoće kao primarni izvor energije umesto ugljienih hidrata. Ovo može rezultirati bržim gubitkom telesne mase, posebno u početnim fazama dijete.

Povećana energija i mentalna oštrina

Mnogi ljudi izveštavaju o povećanoj energiji i boljoj mentalnoj jasnoći dok su na keto dijeti. Stabilni nivoi šećera u krvi mogu smanjiti umor i poboljšati koncentraciju, što je korisno za produktivnost i opšte blagostanje.

Poboljšanje kontrole šećera u krvi

Keto dijeta može poboljšati kontrolu šećera u krvi kod ljudi s dijabetesom tipa 2. Smanjenje unosa ugljenih hidrata može pomoći u stabilizovanju nivoa šećera u krvi i smanjenju potrebe za insulinom.

Povećana količina dobrih masti

Keto dijeta podstiče unos zdravih masti, poput onih iz avokada, orašastih plodova i maslinovog ulja, što može poboljšati nivo HDL (dobrog) holesterola i smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Negativne strane keto dijete

Keto gripa

Kada telo prelazi u stanje ketoze, mnogi ljudi doživljavaju tzv. keto gripu, koja može uključivati simptome poput glavobolja, umora, mučnine, i iritabilnosti. Ovi simptomi obično traju nekoliko dana, ali mogu biti neprijatni.

Ograničenost u opcijama

Keto dijeta može biti vrlo restriktivna, što može otežati pronalaženje hrane u restoranima. Ograničenje na niske količine ugljenih hidrata može značiti izbegavanje mnogih namirnica.

Mogući problemi s probavom

Smanjenje unosa vlakana zbog niskog unosa povrća i celih žitarica može dovesti do problema s probavom, kao što su konstipacija ili nadutost.

Rizik od srčanog ili moždanog udara

Ishrana s niskim udelom ugljenih hidrata i visokim udelom masti, može se povezati s višim nivoima lošeg holesterola i udvostručiti rizik od kardiovaskularnih događaja poput blokiranih arterija, srčanih udara i moždanih udara, prema studiji autorke dr. Iulije Iatan iz klinike za program prevencije “Zdravo srce” bolnice Svetog Pavla u Vankuveru.

Moguć nedostatak nutrijenata

Zbog ograničenog izbora hrane, postoji rizik od nedostatka određenih nutrijenata kao što su vitamini i minerali koji su prisutni u voću, povrću i celim žitaricama. Kako bi se nadoknadili ovi nedostaci, ponekad je potrebno uzimati dodatke ishrani.

Bonus video:

(Espreso/NajŽena/Prenosi A.M.)