AKO SE PLAŠITE DEMENCIJE, OBAVEZNO RADITE OVE VEŽBE ZA MOZAK! Sudoku nije JEDINO rešenje

Na sreću, tokom decenija istraživanja, naučnici su pronašli nekoliko načina koji se pokazuju uspešnim u prevenciji i smanjenju simptoma.

Jedna od najobimnijih studija objavljena je u julu 2022. godine, u kojoj su javnosti predstavljeni rezultati primene preventivnih metoda protiv pojave demencije u periodu od 11 godina. U ovom periodu pregledano je 500.000 ljudi koji u trenutku uključivanja u proceduru nisu imali dijagnozu demencije.

Ispitanici su davali podatke o porodičnoj anamnezi bolesti kako bi stekli uvid u verovatnoću nasleđivanja, a pokazalo se da je rizik od obolevanja smanjen za čak 35% kod osoba koje su redovno bile fizički aktivne.

Zanimljivo je da su čak i ljudi koji su redovno obavljali kućne poslove uspešno smanjili rizik od bolesti za značajnih 21%, uključujući i one koji su imali visok rizik zbog porodične istorije.

Redovna fizička aktivnost daje odlične rezultate

„Redovna fizička aktivnost je efikasna preventivna mera, koja pomaže da se smanje šanse za demenciju pre nego što bude prekasno. Nažalost, trenutno ne postoji lek za demenciju ili Alchajmerovu bolest“, rekao je istraživač Huan Song za Njujork tajms.

Naučnici su istakli šest vežbi koje se pokazuju kao najbolje u prevenciji demencije, a pogodne su i za sve uzraste.

Hodanje (posebno pri većem intenzitetu)

Biciklizam (uključujući bicikl za vežbanje)

Plivanje

Džoging

Vežbanje na kardio opremi (kao što je eliptička mašina)

Kružni trening

‘Ono što je dobro za srce dobro je i za mozak’

„Uvek govorim svojim pacijentima: ‘Ono što je dobro za srce dobro je za mozak.’ Cilj je zapravo povećati broj otkucaja srca, barem na 30 minuta i najmanje tri do četiri puta nedeljno,’ kaže Silki Pahlajani, klinički profesor bihejvioralne neurologije i neuropsihijatrije.

Izvođenje umerenih aerobnih vežbi sa 70% vašeg maksimalnog otkucaja srca može pomoći vašem telu da isporuči kiseonik do moždanih ćelija, što hrani vaše moždano tkivo hranljivim materijama i reguliše protok krvi, objašnjavaju naučnici.

„Možete da pratite puls pomoću monitora otkucaja srca da biste videli da li ste dostigli oznaku od 70%. Povećanje pulsa može zahtevati različite pokrete za vas nego za drugu osobu, ali dobro pravilo je da vežbate dok se ne znojite“, kaže Pahlajani.

Takođe, mentalno stimulativne aktivnosti i aktivni hobiji koji vam pomažu da naučite nove veštine i znanja su izuzetno korisni, što se ispostavilo da je od suštinskog značaja za zdravlje mozga. Pored toga, dobre rezultate u prevenciji demencije pokazuje redovna socijalna interakcija, pri čemu je posebno poželjno kombinovati je sa vežbanjem.

„Nikad nije kasno da počnete da vežbate. Idite sa bilo kojim od gore navedenih, bilo kog dana. Počnite polako i pokušajte da budete redovni’, zaključuju naučnici, a prenosi tportal.hr.

Bonus video:

(Espreso/Krstarica/A.J./Prenosi M.M.)