KRPELJI SU VEĆ POČELI DA NAPADAJU, A OVO SU SIMPTOMI LAJMSKE BOLESTI KOJE MORATE ZNATI: Sve je češća u Srbiji

Lajmska bolest je infekcija koja se prenosi ujedom krpelja zaraženog bakterijom Borrelia burgdorferi. Krpelji se ovom bakterijom obično zaraze tako što ujedu zaraženu životinju, poput jelena i miševa. Šansa za dobijanje bolesti povećava se što je krpelj duže vezan za telo. Ali većina ljudi koje ujede krpelj ne dobijaju lajmsku bolest, jer nisu svi krpelji zaraženi.

Simptomi lajmske bolesti: rana faza

U roku od 1 do 4 nedelje od ugriza većina ljudi ima neke simptome lajmske bolesti. Kružni osip eritema migrans razvija se na mestu ugriza u oko 70 do 80 odsto slučajeva. Polako raste, dostižući prosečno 15 cm u prečniku. Osim ovoga može:

1. da bude topao na dodir, ali verovatno neće svrbeti ili boleti
2. da se razbuktati na drugim mestima na telu
3. da se širi prstenasto i da podseća na metu ili da u sredini bude bled
4. U izgledu može da se razlikuje od osobe do osobe, posebno kod onih koji imaju tamniju kožu.

Drugi simptomi u ranoj fazi

Neki ljudi takođe imaju simptome slične gripu u ovoj fazi, uključujući:

1. groznicu
2. jezu
3. glavobolju
4. umor
5. otok limfnih čvorova
6. bol u zglobovima
7. bolove u mišićima

Simptomi kako se infekcija širi

Ako se bolest ne leči u ranim fazama, tokom nekoliko nedelja ili meseci može se proširiti na druge delove tela kao što su:

1. zglobovi
2. srce
3. nervni sistem

Takođe mogu da se pojave veći osip i periodi bola i slabosti u rukama ili nogama. Ostali simptomi su:

1. paraliza mišića lica (Bellova paraliza)
2. glavobolja
3. loše pamćenje
4. ubrzan rad srca
5. kratak dah
6. vrtoglavica
7. lajmska neuroborelioza (bolest centralnog nervnog sistema – mozak i kičmena moždina

Simptomi u kasnoj fazi lajmske bolesti

Ovo je najozbiljniji stadijum bolesti, kada lečenje ili nije uspelo ili nikada nije počelo. Obično se dešava mnogo meseci nakon prvog ugriza. Simptomi su sledeći:

1. upala zglobova, obično u kolenima (artritis)
2. oštećenje nerava (periferni nervi)
3. konfuzija
4. upala srčanog mišića i abnormalni otkucaji srca (ređe)

   

Da li svi krpelji prenose lajmsku bolest

Ne. U severoistočnom i severnom centralnom delu SAD, crnonogi krpelj (ili jelenski krpelj) prenosi lajmsku bolest. U pacifičkom priobalju SAD, zapadni crnonogi krpelj širi bolest.

Druge glavne vrste krpelja u SAD, poput krpelja „usamljena zvezda” i psećeg krpelja, NE prenose bakteriju lajmske bolesti. Ali svih 50 država prijavilo je lajmsku bolest, kao i Kanada, Evropa, Azija, Australija i Južna Amerika.

Kako se ne širi lajmska bolest

Ne možete dobiti lajmsku bolest od:

1. zaražene osobe
2. kućnih ljubimaca (osim ako zaraženi krpelj ne padne sa životinje na vas i zatim vas ugrize)
3. insekata poput komaraca, muva ili buva, iako ovi insekti mogu nositi bakterije borelije
4. vazduha, hrane ili vode

Šta nije lajmska bolest

Ako nas krpelj ugrize, verovatno ćemo odmah primetiti malu, crvenu kvržicu koja liči na ubod komarca. Ako nestane nakon nekoliko dana, to nije lajmska bolest.

Bolest slična lajmskoj bolesti

Postoji još jedna bolest koju prenose krpelji koja mnogo liči na lajmsku bolest. Bolest osipa STARI ima neke od simptoma lajmske bolesti, kao što su umor, glavobolja, groznica i bol u mišićima. Ali simptomi se javljaju brže. Verovatno ćemo na koži imati osip samo na jednom mestu i biće manji i više okrugao nego što je to slučaj kod lajmske bolesti. I sa antibioticima će nam verovatno brže biti bolje.

Dijagnostikovanje lajmske bolesti

Lekari mogu da dijagnostikuju bolest na osnovu fizičkih nalaza kao što je eritema migrans, zajedno sa istorijom simptoma. Ali nemaju svi osip i ne mogu svi da se sete da li ih je nešto ugrizlo. Posebne analize krvi mogu da se urade 3 do 4 nedelje nakon sumnje na kontakt da bi se potvrdila dijagnoza. Mogu se uraditi i drugi testovi, kao što su oni iz likvora i sinovijalne tečnosti ili biopsija kože da bi se pomoglo u dijagnostikovanju ili isključivanju drugih stanja.

Lečenje lajmske bolesti

Većina slučajeva lajmske bolesti je izlečiva antibioticima, posebno kada se infekcija dijagnostikuje i leči rano. U kasnijim fazama mogu biti potrebni dugotrajniji, intravenski antibiotici.

Bonus video:

(Espreso/Eklinika/S.S./Prenosi M.M.)