PSIHOLOG OTKRIO DA SU LJUDI SA OVIM OSOBINAMA ČISTO ZLO: Sa njima je NAJOPASNIJE biti u LJUBAVNOM ODNOSU

Danas se često može čuti da se neko okarakteriše kao narcis; ljudi olako koriste tu reč i neretko pripisuju dijagnozu osobi koja je zapravo nema, a naravno ne pomaže ni činjenica da živimo u društvu koje generalno neguju kulturu koja naginje narcističkoj. Ipak, narcisoidni poremećaj ličnosti je veoma kompleksna tema, i dok možda mnogo ljudi ima takvu strukturu ličnosti, vrlo malo njih zapravo razvije stanje kom može da se pripiše dijagnoza. Konsenzus među psiholozima na svetskom nivuou se nije menjao - pravi patološki narcizam je oduvek bio redak i takav je i dalje.

Većina, ali ne i svi, navodni narcisi često su nevine žrtve upotrebe ove "etikete" date od strane laika, a ne stručnog lica.

Narcizam je osobina koju svako od nas ispoljava u manjoj ili većoj meri, međutim kako je ta reč postala "non grata" u savremeno doba, možda je bolje upotrebizi izraz "zdrav narcizam". "To je sposobnost da se sebe vidimo kroz ružičaste naočare, i može da bude od koristi, jer čini da se osećamo pomalo posebno, podstiče samopouzdanje i omogućava nam da rizikujemo, odnosno da tražimo unapređenje ili priželjkujemo izrazito privlačnog partnera", objšnjava psiholog Kreg Malkin, predavač na Harvardu i autor knjige "Rethinking Narcissism" za "Psihology Today".

Dijagnozu patološkog narcizma može da uspostavi samo stručnjak za mentalno zdravlje i reč je o ekstremnoj manifestaciji narcizma koja narušava svakodnevno funkcionisanje. Neko ko, recimo, ima visok rezultat na "Narcisoidnom inventaru ličnosti" (NPI), što je najbolji kontrolni test za ovo stanje, može da zaista često nailazi na neugodne ili stresne društvene interakcije, ali za nekog ko je na najvišem nivou ove skale i ko ima dijagnozu poremećaja "sve psihološke odbrane rade protiv zdravog funkcionisanja", kako objašnjava Malkin.

Tri obavezne karakteristike koje svaki narcis mora da ima

Da bi se ispunili minimalni uslovi za postavljanje dijagnoze narcisoidnog poremećaja ličnosti, neophodno je bar pet karakterističnih osobina, ali u tih pet moraju da postoje sledeće tri: nedostatak empatije, grandioznost i preterana potreba za divljenjem, piše psihoterapeut i sertifikovani terapeut za bračne i porodične probleme Darlin Lanser, inače autor nekoliko knjiga o narcizmu.

Ostale osobine koje mogu da idu uz njih su i aroganacija, osećanje posebnosti i mišljenje da su privilegovani, eksploatacija drugih, zavidnost, fantazije o neograničenom uspehu, moći, lepoti, briljantnosti ili idealnoj ljubavi...

Narcisoidni poremećaj ličnosti je jedan, ali u svom spektru ima nekoliko tipova narcizma, a pet glavnih su: otvoreni narcizam, prikriveni narcizam, komunalni narcizam, antagonistički narcizam i maligni narcizam.

Osoba sa dijagnozom narcisa može da ima tri navedene osnovne osobine, a da uz to bude recimo zavidan i ima grandiozne fantazije, što ljubavnu vezu sa njima čini podnošljivijom. Njihovi partneri, naime, mogu da uživaju u brojnim pozitivnim osobinama, koje narcisi neretko imaju, a to mogu da budu - duhovitost, inteligencija, uspeh, slava, luksuzan ili uzbudljiv način života. Partneri koji ne pridaju veliku važnost emocionalnoj bliskosti i intimnosti su oni koji su u stanju da najbolje tolerišu negativne osobine narcica.

Maligni narcizam - najopasniji tip narcizma

Od svih teških karakteristika ljudi koji imaju ovu dijagnozu, najteže je nositi se sa njihovim preuveličanim osećajem povlašćenosti, odnosno njihovim stavom da im se nešto duguje, iako nisu uradili ništa da bi zaslužili poseban tretman. To podrazumeva veze u kojima narcis veruje da njegov partner nije jednak njemu, a ujedno u odnosu nema empatije. Imajte na umu da gore naveden osećaj povlašećnosti, kao ni agresija nisu potrebni da bi se uspostavila dijagnoza. Međutim, što je osoba koja ima narcizam agresivnija, to je njegovo stanje teže.

Naime, mnogi veruju da je maligni narcizam, koji upravo uključuje agresiju, laganje, manipulacije, verbalno i/ili fizičko zlostavljanje, najteži i najopasniji tip narcizma. Većina narcisa o kojima slušamo u vestima ili na društvenim mrežama jesu takozvani "maligni" narcici, odnosno osobe koje imaju ekstremni narcizam i neke od osobina psihopate. Oni mogu da budu bezosećajni, okrutni i zlonamerni u povređivanju ljudi, a pritom se za to ne kaju i u stanju su da lažu o tome, piše Darlin Lanser za "Medium".

Socijalni psiholog i jedan od najpoznatijih psihoanalitičara ikada Erih From prvi je skovao termin maligni narcizam, a išao je dotle da je ljudi sa ovim tipom narcizma prozvao "kvintecencijom (suštinom) zla".

Tanka linija između sociopatije i malignog narcizma

I dok nije svaka osoba sa narcističkim poremećajem sociopata, sociopate mogu da imaju i pridruženi narcizam. Tada je reč o narcisoidnom sociopati, a iako ima niz sličnosti sa malignim narcisom, postoji nekoliko razlika. Glavna razlika je što maligni narcisi najčešće imaju sadizam u sebi, a sociopate jednostavno ne zanima da li će nekog povrediti, ali ne povređuju druge da bi u tome uživali.

Sociopatske osobine uključuju laganje, impulsivnost, razdražljivost i agresivnost, te bezobzirno, štetno ponašanje, nedostatak kajanja i nepoštovanje društvenih normi, a neretko i nezakonito i nemoralno ponašanje. Zapravo, narcis kada nema navedene sociopatske simptome može da bude manipulativan, ali će ipak najverovatnije reći istinu kada ga direktno suočite sa time.

Važno je imati na umu da i sociopate i maligni narcisi mogu da budu šarmantni, inteligentni, privlačni, zavodljivi i uspešni. No, s druge strane spektra oni dele iste negativne osobine - egocentirčni su, nepošteni, nepouzdani i neiskreni.

Razlika između sociopata i narcisa

Razlikuje se ono što ih pokreće, ali glavna razlika je u tome što su sociopate lukaviji i skloniji manipulaciji, jer se ne radi uvek o njihovom egu. Zapravo, oni nemaju stvarnu, ujednačenu ličnost - mogu da budu vrhunski prevaranti i da uskoče u bilo koju ličnost koju trenutak zahteva. Zato ih je često teško uočiti, jer ne pokušavaju da va impresioniraju ili da dobiju vašu potvrdu, osim ukoliko to ne služi nekom njihovom planu. Umesto da se hvale, lako bi moglo da se desi da se njihov razgovor fokusira na vas, a ne na njih same; čak mogu da budu misteriozni i da se izvinjavaju ako to doprinosi krajnjem cilju.

Sociopata je proračunat i može da planira "napad" mesecima unapred, dok recimo postoji mnogo veća verovatnoća da će narcis reagovati impulsivno, odnosno u trenutku, služeći se lažima i zastrašivanjem. Sociopate su takođe mnogo više lenje od narica; oni pokušavaju da prevare, ukrade i finansijski eksploatišu druge, dok mnogi narcisi, iako skloni eksploataciji, ipak naporno rade da bi postigli svoje ciljeve ili dosegli savršenstvo.

Iako oba tipa ličnosti imaju motivaciju da pobede po svaku cenu, narcise neretko zanima šta drugi misle o njima i žednu su tuđeg divljenja. To ih čini zavisnim i suzavisnim od drugih ljudi i dovodi ih u stanje u kojima se njima može manipulisati. Mnogo je manja verovatnoća da će se razvesti nego što je to slučaj kod sociopata, koji prosto može da ode ili nestane ako ne dobije ono što želi ili se oseća ugroženim.

I maligni narcisi i ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, u čiji spektar spada sociopatija, imaju preteran doživljaj sopstvene vrednosti i nemaju problem da ugroze tuđa prava. Čak i kada vređaju ili muče druge, veruju da su njihovi postupci opravdani i poriču odgovornost za svoje ponašanje. Nedostaju im uvid, empatija i emocionalni odgovor. Iako su u stanju da odglume odgovarajuće emocionalne reakcije, ovo je naučeno ponašanje i nije iskreno.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Prenosi A.M.)