MNOGI MISLE DA MAGNEZIJUM SNIŽAVA PRITISAK, A EVO ŠTA O TOME KAŽU STRUČNJACI: Nemojte živeti u ZABLUDAMA

Magnezijum treba da dolazi iz hrane umesto suplemenata kad god je to moguće Magnezijum je mineral prisutan u hrani, dodaje se hrani i određenim lekovima. Uprava za hranu i lekove (FDA) je 2022. godine odobrila proizvodnju hrane i dijetetskih suplemenata sa magnezijumom na etiketi, navodeći da „hrana sa adekvatnom količinom magnezijuma može smanjiti rizik od visokog krvnog pritiska“.

Ipak, znanstveni pobodsi o ovoj tvrdnji nedosljedni su neuvjerljivi, upozorava portal Iahoo. Iako su neka istraživanja pokazala da magnezijum snižava krvni pritisak, nema definitivnih rezultata o tome koliko magnezijuma treba uzeti ili koji je najbolji. Magnezijum treba da dolazi iz hrane umesto suplemenata kad god je to moguće.

Magnezijum igra važnu ulogu u održavanju zdravlja tela. Pomaže u regulisanju krvnog pritiska, šećera u krvi i funkcije mišića i jetre. Pomaže telu da stvori proteine i ojača kosti. Više magnezijuma može pomoći u povećanju gustine kostiju, smanjujući rizik od osteoporoze (smanjenje gustine i mase kostiju) i osteoporoze. Takođe smanjuje rizik i simptome dijabetesa tipa 2 tako što pomaže u regulisanju šećera u krvi.

Krvni pritisak se povisuje kada se krvni sudovi ukoče i oteknu. On veruje da magnezijum pomaže u snižavanju krvnog pritiska jer mineral opušta krvne sudove. Magnezijum takođe pomaže u održavanju zdravlja krvnih sudova delujući kao antioksidansi koji sprečavaju oštećenje krvnih sudova. posteri Neka su istraživanja su otkrila da su prednosti magnezijuma i snižavanja krvnog pritiska nepouzdane ili da daju samo loše koristi.

Određene studije su pokazale jake dokaze da magnezijum može da snizi krvni pritisak, ali rezultati variraju u zavisnosti od toga koliko je magnezijuma potrebno da bi se postigao efekat. Jedna studija analizirala je rezultate 34 različita klinička ispitivanja. Utvrđeno je da uzimanje oralnih suplemenata magnezijuma značajno smanjuje krvni pritisak, ali je efikasan samo za osobe sa niskim nivoom magnezijuma.

Druga istraživanja analizirala su rezultate 49 kliničkih ispitivanja koja su ispitivala efekat suplementacije magnezijuma na visok krvni pritisak. Proizvodeći 20 studija koje su uključivale ljude sa nekontrolisanom hipertenzijom, otkriveno je da su suplementi magnezijuma ili doze od 600 miligrama dnevno ili više neophodni za postizanje smanjenja krvnog pritiska. U 10. studiji koja je uključivala osobe koje boluju od hipertenzije, čija hipertenzija nije bila pod kontrolom, primećeno je da je krvni pritisak snižen kada je magnezijum doziran sa 240 na 607 mg/dan u različitim studijama.

Međutim, studije koje su uključivale ljude sa kontrolisanom hipertenzijom ili bez hipertenzije nisu pokazale smanjenje krvnog pritiska kao rezultat uzimanja magnezijuma. Dodavanje magnezijuma je takođe pokazalo efekat u smanjenju visokog krvnog pritiska kod osoba sa dijabetesom (stanje koje dovodi do visokog nivoa šećera u krvi ili glukoze), predijabetesa (nivo šećera u krvi nije dovoljno visok da bi se smatrao dijabetesom), insulinske rezistencije (svaki stanice više dobro reaguju na hormon insulin i mogu da uzimaju glukozu iz krvi, zahtevajući više insulina) i bolesti srca.

Preporučuje se da jedemo prirodnu hranu umesto suplemenata ili obogaćene hrane (kao što su žitarice za doručak) jer prirodna hrana obezbeđuje dodatne hranljive materije, uključujući vlakna, sa brojnim zdravstvenim prednostima. FDA zahteva da etikete na hrani sadrže sadržaj magnezijuma. Namirnice koje su boge magnezijam: seme bundeve zdravo semenke poljubi me spanać indijski oraščići kikiriki crveni pasulj mahune puter ili puter od kikirikija krompira Preporučeni dijetetski dodatak (RDA) je 400 mg za muškarce od 19 do 30 godina i 420 mg za muškarce od 31 i više godina.

RDA za žene je 310 mg dnevno od 19 do 30 godina i 320 mg dnevno od 31 godine i više. Pre uzimanja suplemenata magnezijuma, konsultujte se sa svojim lekarom. Ovi dodas može izazvati neželjene efekte i interakcije sa određenim lekovima. Više od polovine ljudi koje jedemo može dobiti dovoljno magnezijuma. Starije osobe sa gastrointestinalnim (GI) bolešću, dijabetesom tipa 2 ili dugotrajnim poremećajima konzumiranja alkohola često imaju veći rizik od nedostatka magnezijuma. Prema ditietskim direktivama, razmatranje dijetetskih suplemenata preporučuje se ako u određenim situacijama ako nije moguće besplatno se preporučuje svakodnevno unose praitnih tvari potem hrane. Dodaci magnezijuma dostupni su u različitim oblicima, efikasnost njihove apsorpcije u telu varira.

Utvrđeno je da su magnezijum aspartat, hlorid, oksid, pidolat i helati aminokiselina efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod ljudi sa nekontrolisanim visokim krvnim pritiskom. Međutim, oni nisu efikasni za ljude sa visokim krvnim pritiskom koji ne koriste lekove za snižavanje krvnog pritiska.

Neka istraživanja su pokazala da je magnezijum taurat efikasan i u snižavanju krvnog pritiska. Magnezij iz hrane nije štetan u bilo kojoj količini i treba ga ograničiti. Preporučuje se da odrasli uzimaju ne više od 350 mg magnezijuma dnevno iz dodataka ishrani ili lekova. Uzimanje većih količina od preporučenih može izazvati dijareju, mučninu, grčeve u stomaku i, na izuzetno visokim nivoima, probleme sa srcem.

Čini se da je za mnoge dobne grupe gornje granice (UL) dodatne hrane za lekove ispod RDA. Ovo se dešava zato što RDA uključuje magnezijum iz svih izvora – hrane, pića, dijetetskih suplemenata i lekova. UL-ovi uključuju magnezijum samo iz dijetetskih suplemenata i lekova. oni uključuju magnezijum koji se prirodno nalazi u hrani i piću. Dakle, dok neke studije pokazuju da viši nivoi magnezijuma mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska kod određenih pojedinaca, nema ubedljivih ili ubedljivih podataka o njegovoj efikasnosti ili o tome koja je doza ili oblik najbolji za vas.

Magnezijum obavlja mnoge važne telesne funkcije i najbolje od svega možemo ih jesti. Ako imate problem sa unosom dovoljne količine magnezijuma možemo jesti, ili u nekim slučajevima mogu razmisliti o dodacima ishrani. Pošto suplementi magnezijuma mogu izazvati neželjene efekte sa određenim lekovima, najbolje je da se konsultujete sa lekarom pre nego što ih uzmete.

Bonus video:

(Espreso/Večernji)