NA OVE SIMPTOME SE MNOGI SRBI ŽALE, A NEMAJU POJMA DA UKAZUJE NA TEŠKO OBOLJENJE: Ovo je PRVA STVAR koja se primeti

Gastritis spada u grupu najčešćih oboljenja gastrointestinalnog sistema, a predstavlja upalni proces sluzokože želuca. Sluzokoža oblaže želudac i ima važnu ulogu u procesu varenja i stvaranju želudačne kiseline, pomoću koje se hrana u želucu razgrađuje. Osim hrane, želudačna kiselina ima i zaštitnu ulogu, jer štiti organizam od različitih patogenih mikroorganizama koje unesemo u sebe.

Kada se javi upala želudačne sluznice, ona može izazvati poremećaj u čitavom sistemu za varenje. Tada želudac nije u stanju da obavlja svoje funkcije na adekvatan način, što ga čini posebno osetljivim i podložnim negativnim uticajima mikroba.

Uzroci nastanka gastritisa su različiti, a kao najčešći izdvajaju se:

– bakterijske ili virusne infekcije (najčešće pojavom bakterije Helicobacter pylori, ali i E. Coli, Campilobacter),

– stresna stanja nakon operacija, povreda ili opekotina,

– genetske predispozicije,

– autoimuna oboljenja (HIV, dijabetes tip 1, tireoiditis, Kronova bolest itd.)

– iritacije prouzrokovane konzumiranjem različitih lekova protiv bolova (andol, aspirin, ibuprofen),

– prekomerni unos alkohola, kafe,

– pušenje,

– prejedanje,

– hronično povraćanje itd.

Koji simptomi ukazuju na gastritis?

Gastritis se nekad može javiti naglo sa veoma izraženim simptomima, a nekad se može razvijati postepeno sa povremenim simptomima slabijeg intenziteta, što zavisi od tipa gastritisa (akutnog ili hroničnog). Treba istaći da je veoma važno pratiti svoj organizam i ukoliko uočite specifične znake koji mogu ukazati na pojavu gastritisa, obavezno reagujte i ne čekajte da se stanje pogorša. Nikako nemojte sami uspostavljati dijagnozu, već konsultujte gastroenterologa, koji će vas uputiti na dalje analize i sprovesti odgovarajuću terapiju.

Najčešći gastritis simptomi su uglavnom vezani za digestivni sistem:

Osećaj bola i peckanja u gornjem abdomenu koji se može javiti nakon unošenja ili dužeg perioda neunošenja hrane

Učestale mučnine

Povraćanje (kod težih slučajeva povraćanje je učestalo, što dovodi do drugih problema poput dehidratacije organizma, ortostatske hipotenzije – nagli pad arterijskog krvnog pritiska pri uspravljanju, pojave krvi u ispljuvku nalik talogu od kafe itd.)

Osećaj da ste se prejeli nakon uzimanja malih porcija hrane

Gorušica nakon jela

Podrigivanje

Smanjen apetit ili gubitak apetita

Neprijatan zadah

Katranaste stolice (znak krvarenja u želucu)

Gubitak telesne težine itd.

Kako se gastritis dijagnostifikuje?

Ukoliko imate neke od navedenih simptoma, javite se lekaru gastroenterologu, koji će odraditi dalja ispitivanja i utvrditi da li je u pitanju gastritis ili neki drugi digestivni problem. Gastritis, odnosno upala sluzokože želuca se može dijagnostifikovati gastroenterološkim pregledom i endoskopskim pregledom želuca, tj. gastroskopijom, uz uzimanje uzorka za biopsiju i mikroskopsku analizu.

Kako je helikobakterija najčešći uzročnik pojave gastritisa, dijagnoza se može postaviti i pomoću drugih metoda – serološkim testovima Helicobacter pylori IgG At i Helicobacter pylori IgA At, kao i Helicobacter pylori-izdisajnim testom ili preko stolice. Celokupnu dijagnostičku analizu koja obuhvata gastroenterološki pregled, sa ultrazvukom abdomena i kompletnom krvnom slikom možete odraditi u Millenium Medic poliklinici i laboratoriji, gde ćete dobiti odgovarajuću terapiju za vaš zdravstveni problem.

Da li je gastritis opasno oboljenje i koje komplikacije može da izazove?

Pod gastritisom se označava svaka iritacija, infekcija ili upalno stanje u predelu abdomena, tj. sluzokože želuca. Hronični gastritis može ostaviti trajne posledice na sluzokožu želuca i izazvati pojavu ulkusa ili čireva.

Kada dođe do infekcije, iritacije ili upale, lučenje želudačne kiseline se povećava, ali to ne mora da bude uvek slučaj. Ukoliko se gastritis javi bez povišene želudačne kiseline, to je tzv. atrofični gastritis. Pomenuti tip gastritisa može dovesti i do megaloblastične anemije, jer sprečava apsorpciju vitamina B12 iz creva. Atrofični gastritis predstavlja ozbiljno oboljenje, jer se javlja bez simptoma i smetnji. Usled upale želudačne sluznice, dolazi do propadanja ćelija želuca (atrofije) koje učestvuju u produkciji kiseline, pa simptomi kao što su gorušica, mučnina, nadimanje izostaju ili se javljaju u veoma blagom obliku. Propale želudačne ćelije zamenjuju druge ćelije, uglavnom iz creva, pa se na taj način one pretvaraju u maligne (pojava intestinalne metaplazije).

Slične komplikacije se mogu javiti i u slučajevima kada želudačna kiselina usled dugotrajne gastroezofagealne refluksne bolesti (vraćanje sadržaja iz stomaka u usta), nadražuje sluzokožu jednjaka. Ovakve promene mogu dovesti do razvoja karcinoma jednjaka.

Gastritis kod dece

Kao i odrasli, ni deca nisu pošteđena dobijanja ove bolesti. Gastritis kod dece javlja se sa istim uzrocima i simptomima kao i kod odraslih. Zato se kod svakog sumnjivog stanja treba što pre javiti pedijatru, kako bi se postavila što preciznija dijagnoza i sa lečenjem krenulo što ranije. Deca su podložnija oboljevanju od akutnog gastritisa koga izazivaju virusne infekcije, a lako se prenosi feko-oralnim putem, naročito tokom hladnijeg perioda godine i u većim kolektivima.

Da li postoji veza između gastritisa i Helicobacter pylori bakterije?

Bakterija Helikobacter pylori predstavlja jedan od najčešćih uzročnika dobijanja gastritisa (šansa za nastanak hroničnog gastritisa zbog infekcije helikobakterijom iznosi oko 80 %). Infekcija nastaje kada pomenuta bakterija dospe na sluzokožu želuca direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili unošenjem kontaminirane hrane i vode. Smatra se da je 50 % populacije zaraženo helikobakterijom. Infekcija se najčešće dobija u detinjstvu, a u većini slučajeva uglavnom prođe bez simptoma i tegoba. Međutim, kod 10 do 15 % inficirane populacije doći će do stomačnih problema, naročito ako se ne uspostavi odgovarajuća dijagnoza i ne primeni adekvatna terapija. Tada se mogu javiti komplikacije, kao što su hronični gastritis, čir na želucu (ulkus), čir na tankom crevu ili karcinom želuca.

Koja je razlika između akutnog i hroničnog gastritisa?

Gastritis se može klasifikovati na osnovu više kriterijuma, od kojih je najznačajniji prema histološkom nalazu i načinu nastanka gastritisa. Na osnovu toga, razlikujemo akutni i hronični gastritis. Svaki akutni gastritis, ukoliko se ne sprovede adekvatno lečenje, može postati hroničan.

Akutni gastritis

Kod akutnog gastritisa, simptomi se javljaju naglo i iznenada, a napadi mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Ovaj tip gastritisa predstavlja prolaznu, kratkotrajnu infekciju uglavnom izazvanu virusom koji dovodi do zapaljenja sluzokože, a karakteristični simptomi su povraćanje, pa i dijareja.

Hronični gastritis

Hronični gastritis je tipičan za starije osobe i traje mnogo duže od akutnog. Uglavnom se kao uzrok hroničnog gastritisa navodi prisustvo bakterije Helicobacter pylori. Ovaj tip oboljenja postepeno se razvija, simptomi su u početku blagi i slabijeg intenziteta i nisu svakodnevno prisutni. Najčešći su mučnina, gorušica, povraćanje, osećaj težine u stomaku nakon obroka. Ukoliko se ne leči, hronični gastritis može izazvati čir na sluzokoži, pa čak i karcinom želuca.

Lečenje gastritisa – kako se može sprečiti? Da li ishrana i određeni način života imaju ulogu u prevenciji ili poboljšanju kvaliteta života osoba sa gastritisom?

Kod gastritisa, najvažnije je lečiti uzrok koji dovodi do njegove pojave. Tako, ako je helikobakterija uzročnik, gastritis lečenje sprovodi se upotrebom antibiotika. Takođe, smanjena upotreba ili potpuni prestanak korišćenja lekova protiv bolova (diklofenak, ibuprofen itd.) može ublažiti tegobe gastritisa.

Smanjenje ili potpuno izbacivanje alkohola iz upotrebe, pozitivno može uticati na oporavak sluzokože želuca i samim tim i smanjenje tegoba. Veoma je važno smanjiti višak želudačne kiseline, a to se postiže korišćenjem određenih lekova koje je prepisao vaš lekar.

Ukoliko je oboljenje hronično, lečenje gastritisa biće usmereno na ublažavanje posledica stanja, ali ne i same upale želuca. Tada se sprovodi i poseban režim ishrane, koji je osmišljen da umanji simptome gastritisa i spreči dalje komplikacije.

Dijeta za gastritis podrazumeva suzdržavanje od namirnica koje iritiraju sluzokožu želuca (hrana sa visokim sadržajem masti, pržena i veoma začinjena hrana, kisele namirnice poput paradajza, citrusnog voća, zatim izbegavanje konzumiranja gaziranih pića, voćnih sokova, kafe i alkohola itd.), ali i pravilan izbor hrane i pića koji će doprineti regeneraciji sluzokože želuca i njenom oporavku.

Namirnice koje se preporučuju u cilju poboljšanja kvaliteta života osoba sa gastritisom, ali i kod potpuno zdravih osoba uključuju više žitarica, povrća, voća i mahunarki sa niskim sadržajem kiseline, hranu sa nižim sadržajem masti (riba, nemasno meso), konzumaciju negaziranih pića i napitaka bez kofeina, povećan unos vode.

Kod sprovođenja posebne gastritis ishrane, veoma je važno i ne prejedati se, ali ni izgladnjivati se, već imati više manjih obroka tokom dana.

Bonus video:

(Espreso/Milenium medic)