OVO SU JELI MONASI IZ MANASTIRA STUDENICE U SREDNJEM VEKU: Jedna vrsta HRANE je šokirala čak i NAUČNIKE

Tokom 14. veka, oko 60 monaha bilo je u manastiru Studenica. Oni su imali obroke jednom ili dva puta dnevno, kada su jeli kuvana jela: kaše i variva, kao i sirove namirnice, pre svega zelje i voće.

Ono čega nije bilo na njihovoj trpezi jesu krompir i paradajz, a povrća je bilo svega nekoliko.

Posebno je bila popularna takozvana ljuta repa, koja je ličila na današnje rotkvice, samo nešto većih dimenzija. Ona je predstavljena i na ikonama. Mlečni proizvodi su bili često na stolu, a meso retko.

Međutim, sudeći po rezultatima arheozoološke analize, meso domaćih životinja i peradi, pre svega kokošaka, korišćeno je u znatno većoj meri, nego što bi se to moglo naslutiti iz propisanih pravila. Jedno od objašnjenja ponuđeno je u manastirskim tipicima, gde se jasno napominje da se strogog režima ishrane ne moraju pridržavati bolesni, kao ni gosti.

Otkrivene su, neizostavne, riblje kosti. One svedoče o tome da je, osim dunavske morune i riba iz okolnih potočića, korišćena i riba koja se može naći van tog podneblja. To ne treba da čudi, jer je manastir imao svoje posede i na Skadarskom jezeru.

Trpeza manastira Studenice je specifična, razlikuje se i od one gradske i od seoske srednjovekovne. Reč je o jednom vidu produženog bogosluženja.

Hrana i piće su se služili u dekorisanim zdelama, krčazima, vrčevima za vino, bilo je buklija, čak i keramičkih pehara ali i uvoznih čaša od murano stakla. Bilo je, sigurno, i srebrnih posuda, ali njihovih ostataka u ovom slučaju nema. Manastir Studenica je ipak bila vladarska zadužbina, a tim obedima je ponekad prisustvovao i vladar, prenosi Blic.

(Espreso/blic)