RECEPT ZA TRADICIONALNI DELIKATES POREKLOM IZ PIROTA: Veruje se da je PRIRODNI AFRODIZIJAK, bolja ČAK i od VIJAGRE

Kako to Piroćanci vole da kažu, njihov specijalitet je kraljica kobasica, a prave je na tradicionalan način bez dodataka bilo kakvih aditiva, konzervansa, bez termičke obrade i izlaganja dimu.

Peglana kobasica predstavlja pravu energetsku bombu i Piroćanci tvrde da je prirodna vijagra jer se veruje da podiže libido kod muškaraca.

Specifičan ukus

Ova vrsta kobasice pravi se od najkvalitetnijeg mesa i najboljih začina, a svaka porodica koja se bavi peglanom kobasicom ima neku svoju tajnu koju brižno čuva.

Ne zna se tačno kad je nastala ova specifična vrsta kobasice, ali se pretpostavlja da su Piroćanci počeli da je prave u doba Turaka. Pouzdano se zna da se u ovom kraju pravi najmanje 100 godina. Pirotska peglana kobasica je visoko kvalitetni suhomesnati proizvod.

Po tradicionalnoj recepturi pravi se od od najboljih komada junećeg, kozjeg i ovčijeg mesa uz dodatak začina zbog čega ima specifičan šmek. U pitanju su “posne” vrste mesa odnosno one sa manje masnoće, mada ima i onih koji u smesu za kobasice dodaju i magareće meso. Svinjsko meso se ne koristi zato što se brzo kvari.

Zbog specifičnog načina pripreme može da se čuva u frižideru i do devet meseci. Peglana kobasica ne može da se proizvodi industrijski, jer tada gubi svoj dobro prepoznatljiv ukus u čemu mali proizvođači vide svoju prednost. Servira se tanko sečena uz pirotski kačkavalj uz rakiju ili kvalitetno vino. Žvaće se sporo kako bi se u ustima osetio ukus ovog delikatesa. Zbog svoje energetske vrednosti ne konzumira se više od nekoliko komada ovog delikatesa.

Način pripreme

Priprema pirotske peglane kobasice počinje čišćenjem mesa odnosno uklanjanjem svih vrsta masnoće, žilica, loja praktično se za izradu koriste isključivo najkvalitetniji komadi. Potom se meso samelje i dodaju razni začini. Većina majstora peglane kobasice ima neku svoju recepturu odnosno kombinaciju i količinu začina koje dodaje. Najčešće je vrlo ljuta jer je tajna njenog ukusa upravo u toj ljutini koja mora biti dobro izbalansirana sa ukusom mesa.

Nakon što se sve dobro izmeša smeša se puni u goveđa creva koja se vezuju i formira oblik latiničnog slova U. Potom se suši okačena na letvice ali isključivo na promaji a optimalna temperatura za sušenje trebalo bi da bude između minus pet i plus pet, odnosno od novembra do januara u proseku nešto više od mesec dana.

Kako ističu Piroćanci tajna je zapravo u klimi ovog kraja koja je optimalna za dobijanje specifičnog ukusa i mirisa peglane kobasice. Tokom sušenja kobasica se na svaki dan pegla flašom dok ne dobije prepoznatljiv izgled potkovice. Na ovaj način se iz nje izbacuje višak vode i vazduha čime joj se obezbeđuju trajnost i jedinstven je način konzerviranja ovog specijaliteta.

(Espreso/srecna.republika)