EVO KAKO NAGLE PROMENE UTIČU NA ZDRAVLJE: jedna stvar je KLJUČNA za sve, obratite pažnju

Uticaj većih vremenskih promena na zdravlje nije ništa novo. Još su Stari Grci znali za promene vremena, a Hipokrat, otac moderne medicine je govorio da ne možemo dati terapiju ako ne znamo vremenske promene.

Međutim, mi smo danas svedoci sve većih oscilacija, jer nam temperatura varira u jednom danu više od deset stepeni.

Kako promene vremena utiču na ljude?

- Nekada smo verovali da one pogađaju samo meteoropate, ali danas možemo da kažemo da pogađaju sve ljude, a ne samo hroničare - kaže za Telegraf.rs primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, i dodaje:

- Sada imamo promene vremena i iz toplog u hladno, i iz hladnog u toplo, te daleko češće promene iz toplog u hladno nego obrnuto. Onda obično imamo više meteoroloških faktora koji igraju ulogu na zdravlje ljudi, ali su najčešći faktori promena temperature, zatim promena vlažnosti vazduha, promena atmosferskog pritiska, tu spada i grmljavina, kiša... Ali uglavnom promena temperature i vazdušnog pritiska su jedni od ključnih.

Doktorka upozorava da hroničari jako reaguju, posebno oni koji imaju kardiovaskularna oboljenja.

- Posebno kada dođe do promene temperature kada idemo iz toplog u hladno, jer organizam tada nastoji da zadrži tu temperaturu, i onda se krvni sudovi skupljaju, zbog čega dolazi do povišenja krvnog pritiska, koji, ako se ne reguliše, može da izazove mnoga druga oboljenja kao što su infarkti mozga ili srca ili pluća. Sa druge strane, hroničarima poput asmatičara ili oni koji imaju opstruktivne bolesti pluća, jako smeta vlažnost vazduha, tako da su česti asmatični napadi. Isto tako kod tih naglih promena vremena javljaju se gastritične tegobe - nabraja doktorka.

Ona ističe da to znači da kod naglih promena vremena ljudi moraju da budu pod nadzorom lekara, da regulišu svoju terapiju, i da, kako ističe, kada je napolju toplo - smanje svoju terapiju, jer se tada krvni sudovi šire i pritisak pada.

Međutim, nagle promene vremena ne pogađaju samo hroničare. One pogađaju i decu, pogotovo manju, ali i stare ljude, jer kod njih nemamo ustaljen balans hormona.

- Deca nam budu često napeta, razdražljiva, nervozna, loše spavaju... Nagle promene vremena sve pogađaju, znamo da svi mi reagujemo glavoboljom, vrtoglavicom, pospanošću, nesanicom, razdravljivošću... Tu su nervoza i napetost. Sve su to simptomi koji svako od nas oseća prilikom te nagle promene - ističe dr Obradović.

Sa druge strane, kaže, tu su oni kod kojih su ti simptomi znatno više izraženi.

- Meteoropate burnije reaguju, zato što kod njih taj hormon stresa luči u većoj količini i podstiče čitav niz drugih reakcija u organizmu. Tako da se oni mnogo teže prilagođavaju na nagle promene vremena - naglašava doktorka.

Osim toga izdvaja i reumatičare, koji osećaju bol.

- Poznato je i da oni koji su imali neku operaciju isto osećaju bol u predelu svojih ožiljaka, jer ako je napolju vazdušni pritisak snižen, onda tečnost iz našeg organizma ima tedenciju da izađe, a ožiljak nije elastičan i ne može da se širi, zbog čega se oseća bol. Isto tako i reumatičari imaju pojačan bol u zglobovima, jer je u njima dosta tečnosti koja vrši pritisak na obolelu zglobnu čašicu i to boli. Takođe, imamo bol i u sinusnim šupljinama ako su obolele, jer i vazduh ima tedenciju da izlazi iz šupljina, a onda vrši pritisak na sluzokožu - nabraja Obradović.

Kako reagovati?

Na pitanje kako možemo da se odupremo ovim tegobama koje izazivaju nagle promene vremena, doktorka kao prvu pomoć ističe - san.

- Pre svega moramo da se trudimo da imamo dobar san od sedam do osam sati. Zatim, fizička aktivnost je lek koji menja mnoge lekove, a ne postoji lek koji menja fizičku aktivnost. Shodno našim godinama možemo da radimo vežbe ili šetamo, kada je lepo vreme, ali ne i po visokim temperaturama - kaže lekar.

Sem toga, naglašava, moramo da unosimo dosta tečnosti da nadoknadimo ono što naš organizam izbaci putem znojenja, u suprotnom može da nam padne pritisak i dođe do vrtoglavice, a možda i kolapsa.

- I što manje unošenje enefgetskih napitaka kao što je kafa. I naravno što manje cigareta, jer kada se zapali cigareta, deset minuta po njenom gašenju krvni sudovi su suženi - ističe Obradović i na spisak dodaje i vođenje računa o adekvatnom oblačenju:

- Pamučna tkanina do naše kože i slojevito oblačenje, da ne bi došlo do toplotnog udara kada je toplo vreme.

Kada su nagle promene vremena, onda nas i virusi i bakterije češće posećuju, upozorava doktorka, pa tako lekari primećuju povećane respiratorne infekcije, a zbog promene pritiska imaju i dosta poseta pacijenata sa kardiovaskularnim tegobama.

- Ono što je vrlo bitno je da se trudimo da imamo pozitivnu energiju. Osmeh na lice i sve će se lakše prebroditi - zaključuje dr Obradović.

(Espreso/Telegraf)