VLADETA JEROTIĆ JE OVAKO GOVORIO O VASPITANJU DECE: U ovome svi RODITELJI KARDINALNO GREŠE

Psihijatar u penziji Vladeta Jerotić otkriva da li je gore da dete bude razmaženo ili da su roditelji prestrogi – koji je ispravan način vaspitanja!

U društvu često možemo primetiti podele između popustljivih i prestrogih roditelja, kao i razmažene i disciplinovane dece. Kako u svemu, tako i u obrazovanju svaka krajnost ne donosi najbolje rezultate. Kada je profesor i poznati srpski psihijatar dr Vladeta Jerotić upitan da li je štetnije da dete bude razmaženo ili da roditelji budu prestrogi, evo odgovora i saveta koje je dao:

„Nisam roditelj, pa moram da pazim šta govorim, jer nije bitno da li o deci priča onaj ko ima troje, četvoro ili onaj koji nema. Bila sam srećno udata za svoju decu. supruga 38 godina, ali nismo imali dece.Međutim, 40 godina sam radio sa decom kao psihijatar i psihoterapeut. Psihijatriju sam završio u Beogradu, a psihoterapiju u Švajcarskoj.

Roditelji i kazna…

Mnogima se to čini jednostavno, a ja ne želim da se obrušim na roditelje kada nisam. Možda ste čuli za turske pljuskove. Turski tuševi su, prvobitno, hladna i topla voda naizmenično. U psihologiji imaju simboličko značenje i posebno su bili prisutni u ranijim vremenima, u patrijarhalnom društvu. Otac je strog, prestrog, viče, bije, posebno sinove. I mene je otac tukao. Majka je nežna, osetljiva, pa kada otac pokuca i izađe iz kuće, majka teši, grli dete uz sebe, nudi slatkiše i utehu. To nije dobro. Dete se ne može pravilno razvijati u okruženju gde jedan roditelj radi na jedan, a drugi na drugi način. A to je nekada bio slučaj u preko 90% porodica.

A šta kažu psiholozi, kako je to ispravno? Umereno strog i od oca i od majke, umereno blag i od oca i majke. To je jedini ispravan i dobar način vaspitanja.

Drugi problem je ucenjivanje dece, čemu pribegavaju mnogi roditelji. Ako si dobar, dobićeš ovo i to. Ako ne uradite dobro, bićete kažnjeni. Majka te opominje tri puta, opet grešiš.

E sad, neki od vas će sigurno reći – pa šta? Nadam se da nema mnogo vas. Reći ćete, to su svi radili i tada i sada. Šta može da razume dete od 3, 4, 5 godina? E, evo nas na prekretnici razumevanja.

Profesor dr Žarko Trebješanin, naš uvaženi psiholog, doktorirao je na temu patrijarhalnog vaspitanja srpske dece. I znate šta je otkrio? I sa obrazovanim i sa neobrazovanim roditeljima, deca su u patrijarhalnom društvu smatrana bićem bez reči. Onaj koji se rađa kao prazna ploča na kojoj pišemo. Sada su se psiholozi malo opustili, pa kažu da se do kraja pete godine formira psihološka struktura čoveka. Lik je gotov. I zaključci iz toga bi mogli biti krajnje pesimistični, ali nisu. Jer postoji Božija milost i postoji urođeni princip Ja, veliko otkriće početka 20. veka – dete se ne rađa kao prazna ploča, svaka babica će vam tokom zdravog porođaja reći da su bebe već drugačije.

A inteligencija? O tome se u psihologiji nije u potpunosti raspravljalo. Po većini, to je i urođeno, jer isti rezultat postižeš sa 20 i 50. Pa kako to? Samo povećanjem našeg znanja. Danas su mladi informisani. Pa, ne možete bez toga. Ali ako se informacija ne pretvori u znanje, a znanje u znanje, informacija im je beskorisna. Oni su bezvredni ako se količina informacija ne pretvori u kvalitet. Samo znanje je kvalitet i početak čovekovog sazrevanja na psihološkom putu. Čak ni znanje. Bože, koliko ima ljudi koji znaju mnogo, ali im to ništa ne vredi, ni njima ni njihovoj okolini.

Dakle, rekao sam malopre, do 5. godine psihička struktura je kompletna. Jadni roditelji... Zaista mi je žao što im to moram reći... A do 5. godine bi trebalo da budu jako zaljubljeni u svoju decu. Barem do pete. Ni posle nema toliko tragova, da je bilo ljubavi oca i majke prvih 5 godina. Dete sve to upija. I već sam pomenuo JA princip. Svako dete se rađa sa različitom snagom Ja-principa. Kako drugačije objasniti svece, a kako velike ljude? Mislite li da su svi došli iz prokleto dobrih porodica? Bilo ih je, naravno. Ali znate koliko ima onih koji nisu imali roditelje. Sveti, gde je Betoven? Dostojevskog? Među precima po očevoj strani imao je ubice i samoubice, a i sam otac je bio zločinac kojeg su seljaci ubili pred mladim Dostojevskim, nakon čega je dobio epilepsiju. To je objasnio i Frojd. A po majčinoj strani, preci su mu bili sveštenici, monasi, neki dobri ljudi. A kod Dostojevskog i jedno i drugo. I on je najbolji primer genija koji u sebi nosi i đavola i Boga.

"Nisi dobar, bićeš kažnjen"

Aman, ne govori to! Dete će celog života biti poslušno u strahu od kazne, ili će postati buntovnik.

Pitali su me šta je gore? Kada je dete razmaženo ili kada su roditelji prestrogi? Ako moraš da biraš, bolje razmažen nego dete koje raste u preteranoj strogosti. Jer, ipak, to dete se nekako koriguje kroz život u kome više nije u centru pažnje. Ali ako dete nosi strah i inferiornost, to ostaje za ceo život...

Moji pacijenti koji su dolazili u uzrastu od 15 do 20 godina, u 90% slučajeva su krivili roditelje. Doduše, u većini slučajeva su i bili u pravu. To je ono, kad ih roditelji smatraju za beslovesno biće, pa se grubo svađaju pred detetom a ono ima 2, 3 godine. Nije to tek tako prepirka, to je još i normalno, a kad počnu svađe, loše će se završiti. Rastavom braka, neće deca moći da odrastu kako treba. I ko je onda kriv?

Dete jadno, sa dvije godine, zavuče se pod sto, igra se tamo, naravno da ne razume. Ali sve ulazi od njega, sve upija. Kasnije će celog života biti ili uplašeno ili će se i ono svađati u svom braku. Kao kob neka.

Dete nije, ni sa dve godine, beslovesno biće. Ono čuje i upija i ono što vi mislite da ne čuje i ne razume."

(Iz govora profesora doktora Vladete Jerotića, Negotin, 17.11.2011.)

(Espreso)