OVO SU POTENCIJALNA PSIHIČKA OBOLJENJA KOJA PRETE DECI: Evo kako DRUŠTVENE MREŽE utiču na njihov PSIHIČKI razvoj

Najpopularnije društvene mreže trenutno su Instagram, Tik tok i Snepčet. Danas, drištvene mreže ne prepoznaju starosnu granicu tako da im sve genracije imaju konstantan, nekontrolisa pristup.

Međutim, najnovije studije pokazuju da deca teže kontrolišu količinu vremena koje provode na društvenim mrežama, pa mogu provesti i do nekoliko sati u skrolovanju. Prema istraživanju Pew Research Centra oko 45% dece uzrasta od 13 do 17 godina su gotovo neprestano na različitim mrežama. Ako uzmemo u obzir da se pojavljuje sve veći broj studija koje istražuju povezanost između ekstremne upotrebe društvenih mreža i tinejdžerske depresije, jasno je ova tema zaslužuje posebnu pažnju roditelja i nastavnika. U ovom tekstu saznajte kakav je uticaj društvenih mreža na psihofizički razvoj.

Prekomerno i neadekvatno korišćenje društvenih mreža može imati višestruke negativne posledice na psihofizički razvoj dece. Ovo ne znači da deci treba zabraniti društvene mreže, već da roditelji i nastavnici treba da prate ponašanje dece u virtuelnom svetu, te da im pomognu da izgrade zdrav i odgovoran odnos prema korišćenju društvenih mreža.

U periodu adolescencije kada su mladi posebno usmereni na svoj fizički izgled, lažna slika stvarnosti na društvenim mrežama može negativno uticati na njihovo samopouzdanje i mišljenje o sebi. U ovom periodu mladi su skloni poređenju sebe sa vršnjacima, te gledanje ulepšanih slika može dovesti do osećaja nezadovoljstva sopstvenim izgledom i životom uopšte. Ovo je posebno primetno kod devojčica, pa prema poslednjoj studiji koju je sproveo Facebook, Instagram dovodi do formiranja pogrešne slike o fizičkom izgledu kod svake treće tinejdžerke.

Deca koja prekomerno upotrebljavaju društvene mreže u povećanom su riziku da se izoluju od realnog sveta jer im virtuelni postaje komforniji i privlačniji. Usled toga može doći do socijalne izolacije i otuđenosti što ne samo da nepovoljno deluju na socijalizaciju mlade ličnosti, već otvara put za anksioznost, depresiju i druge emocionalne probleme. Takođe, mladi koji provode sate na društvenim mrežama mogu stvoriti i fizičke probleme usled nedovoljnog kretanja i sedenja.

Psiholozi u Americi ističu da društvene mreže negativno utiču na mentalno zdravlje mladih. Naime, sa razvojem društvenih mreža od 2012. godine došlo do povećanja stope depresije među tinejdžerima. Prema nekim istraživanjima stopa tinejdžerske depresije se skoro udvostručila u periodu od 2004. do 2019. godine.

Još jedan rizik koji nose društvene mreže je pojava različitih oblika nasilja, kao što je cyber nasilje. U periodu adolescencije sve je više vršnjačkog nasilja putem društvenih mreža koje se obično manifestuje objavljivanjem tračeva i laži, neadekvatnim fotografijama, uvredljivim komentarima, upućivanjem pretnji, izbacivanjem iz grupa, i slično.

Nadalje, prekomerno korišćenje društvenih mreža izaziva zavisnost. Istraživanje „Deca Evrope na internetu” iz 2019. godine pokazalo da čak trećina učenika u našoj zemlji zbog količine vremena koje provodi na internetu ulazi u sukobe sa porodicom i prijateljima, te zanemaruje osnovne biološke potrebe kao što su potreba za hranom ili snom.

Nema sumnje da se rešenje svih ovih problema krije u prevenciji i kontinuiranom razvoju bezbednog ponašanja na internetu. Kontakt ,,lice u lice’’, druženje i aktivno učešće u “offline” životu je nezamenljiv protektivni faktor za mentalne poremećaje, ali i uslov za zdrav psihofizički razvoj.

(Espreso/Gimnazijatvrđava)