OVO JE PRAVA ISTINA O HRANI IZ MANASTIRA TUMANE: Po OVOME se razlikuje od SVAKE DRUGE U SRBIJI

Manastir Tuman nalazi se na 35 km udaljenosti od Srebrnog jezera, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom, na levoj obali Tumanske reke.

Ambijentalna lepota sa jedne i duhovni mir sa druge strane, te prisustvo svetinja, manastir Tuman čini vrednim kako u duhovnom tako i u kulturno-istorijskom smislu. Kao retko koja svetinja, ovaj braničevski manastir ostavlja divan utisak svakome ko se u njemu nađe, pleneći svojom lepotom i okruženjem u kome se nalazi.

Ako se oslonimo na narodno sećanje koje je do dana današnjeg živo u široj okolini manastira, Tuman je nastao kao zadužbina kosobskog junaka Miloša Obilića, za koga se smatra da je živeo I vladao delom današnjeg Braničeva. Pred Kosovski boj manastir još nije bio dovršen pa je Sveti knez Lazar pozvao svog vlastelina da prekine zidanje svetinje rečima “Tu mani” od čega je izvedeno ime manastira.

Tuman mesto gde se svaki putnik, namernik ili nenamernik, oseća dobrodošlim, na delu se iskazuje u manastirskoj gostoprimnici. Naime, preko puta manastirske crkve uz tumansku reku nalazi se stara vodenica. Dolaskom bratstva tokom 2015. i 2016. godine adaptirana je u predivnu gostoprimnicu, sa pastrmskim ribnjakom.

U gostoprimnici se može probati manastirska hrana i piće. Jedinstvena je po tome što u njoj nema cena. Gosti mogu ukoliko žele da ostave prilog za obnovu manastirskog kompleksa. Nedaleko od gostoprimnice, nalazi se mini zoo vrt u kome šetaju lama, magarac, poni, ptica emu, guske, patke, crnoglave ovce i zlatokrile utve.

Inače, kuhinja u manastirima ima uzvišenu notu, te se ne jede i ne prejeda da bi se zasitilo telo, već naprotiv, da bi se i kroz hranu odredio odnos prema bogosluženju i gostoljublju. Svako ko je nekada posetio manastir na duže od dana, “vrzmao” se sigurno i po manastirskoj kuhinji, kako bi obavio svoje poslušanje – prao sudove, seckao luk, zgotovio jelo koje mu je zadato. U manastirskoj kuhinji se zna hijerarhija, tačan raspored sedenja, a svaki obed počinje i završava se molitvom.

Kuhinja je i u srednjevekovnoj Srbiji bila centralno mesto okupljanja porodice. Na sredini doma je bilo ognjište, mesto gde se pripremala hrana, oko koga su se vodili razgovori i sve planiralo. Ognjište je asocijacija topline i zajedništa, pa otud ne čudi što je (donedavno) najstarije srpsko ognjište sačuvano upravo u manastiru. Nalazi se u Sukovu, nadomak Pirota.

(Espreso)