OVA ZMIJE SE MOTA OKO SVAKE SRPSKE KUĆE! Ako je UBIJETE, čeka vas STRAŠNA SUDBINA, NE MOŽETE NI ZAMISLITI

Kada se kaže čuvarkuća, obično se misli na uskršnje jaje koje stoji negde na stolu i, kako vreme prolazi, raste bojazan ukućana da će pući i iz njega izaći sadržaj neprijatnog mirisa. Valja se to jaje čuvati brižno do sledećeg Vaskrsa, kako bi kuća bila mirna.

Ali, negde ispod praga, u pukotini temelja ili na stazi oko kuće vreba zmija koja se za vaš dom vezala – narodno verovanje, koje je inače puno strašnih priča o zmijama, nalaže da se ova čuvarkuća nikako ne ubija, jer će u tom slučaju uslediti neko veliko zlo.

A to zlo je ravno onome kad čujete pticu zloslutnicu – ubistvo zmije čuvarkuće je predskazaje smrti nekog od ukućana.

Ali, to je samo predanje. Običaji su ti koji uče ljude da se izbore sa urođenim strahom od gmizavaca, jer njih zaista ne treba ubijati. Zmije su veoma korisne životinje i strah je često neopravdan.

Kad zagusti, ljudi pozovu u pomoć obično one koji se razumeju u bezbedno hvatanje zmija, a jedan takav neustrašivi spasilac je Dejan Bisenić iz Čačka. On, dok ljudi drhte prebledeli u strahu jer se nezvani gost zavukao u njihovu sobu, podrum ili negde u okućnicu, daje i lekciju o tome kako treba da se ophodimo prema zmijama.

– Svaka kuća ima svoju zmiju čuvarkuću, koja s vremena na vreme izađe napolje. Ukoliko neko tu zmiju ubije, to je katastrofa za tu porodicu i skoro siguran smrtni slučaj – pričao je Dejan za RINU, pa jezato poručiosvima da ne ubijaju zmije, jer se ne zna iz čijeg doma je ona izašla.

Zmija čuvarkuća još se u narodu naziva i kućarica, čuvarica, blazna.

Uprkos verovanju da je zmija zlo stvorenje i da je po predanju Bog stvorio jegulju, a đavo zmiju, postoji podela na dobre i zle zmije. Čuvarica je ona dobra.

To je neotrovna zmija koja živi oko kuća i hvata miševe. Narod je poštuje, jer nije agresivna i, ako i ujede nekoga ne ispušta otrov.

– Po verovanju, zmija kućarica se ne goni ne samo zato što hvata miševe nego i što goni od kuće zmije otrovnice. Zbog toga je nastalo verovanje da ju je Bog postavio za čuvara kuće, njene čeljadi i napretka uopšte. Kuća koja nema zmiju čuvaricu nema sreće i napretka – piše u Srpskom mitološkom rečniku.

Ne samo da se ova zmija ne ubija i ne tera, već se o njoj ne sme ružno govoriti, a veruje se da je ni mačka ne napada.

– Ako se slučajno ubije, onda će neko ubrzo umreti u kući. To je dalo povoda verovanju da je u domaćoj zmiji sen domaćeg umrlog člana – piše u toj knjizi o narodnim verovanjima.

Osim čuvarkuća, postoje i dobre zmije poljarice, one čuvaju useve i vinograde od nepogoda, narodno je verovanje.

(Espreso)