IZBEGAVAJTE OVO U VASPITAVANJU: Evo kako prestroge, autoritarne majke UTIČU NA SVOJU DECU

Ko su autoritarne majke? To su one majke koje traže da deca budu submisivna (da se potčinjavaju) i da se idolopoklonički odnose prema majci. Imaju krutu disciplinu u pogledu reda i ponašanja.

Sklone su konvencionalnosti (imaju suviše čvrst stav), pa dete, kasnije tinejdžer, nema slobodu izražavanja, kao ni sklonost ka individualnosti.

Pokušavaju da kontrolišu svoje dete, postavljajući jasne zahteve i donoseći odluke za njega.

Obično uspostavljaju striktne, krute granice zbog kojih će dete postati previše pasivno ili će se odlučiti na „ratovanje”.

Nažalost, pasivnost je često reakcija na krute granice, a osnovni mehanizam odbrane je psihosomatizacija, koji ego koristi kao odgovor na stres iz spoljašnje sredine. Takav stres remeti emocionalnu ravnotežu.

Ceo stres i napetost, kao posledica autoritarnog stava majke, izliva se kroz telesni simptom. Nema ničeg između stresa i reakcije na stres – sve se direktno spušta na telo.

Ovo pokazuje i istraživanje koje su sproveli: Psihoterapeut Vesna Kostić, profesor Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog, akademik profesor Zoran Krivokapić i profesor Velimir Marković, direktor Prve hirurške klinike KCS. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 750 ljudi u interakciji.

Autoritarne majke svojim stavom ostvaruju negativan uticaj na svoju decu, posebno sinove, tinejdžere od 16 do 20 godina koji najviše oboljevaju od ulceroznog kolitisa, jer se boje da ispolje svoju agresivnost. Upravo iz tog razloga oni imponuju kao pasivne osobe, tačnije – ono što nam nude u spoljni svet jeste pasivnost kao crta ličnosti.

Vremena se menjaju

Autoritarna majka onemogućava da dete, kasnije tinejdžer, ponese u odraslo doba stabilnu ravnotežu i da sam ili zajedno s majkom donosi odluke, a ne da majka to radi umesto njega.

To vreme je prošlo. Pravila igre se menjaju. Ne možete odlučivati umesto deteta. Jer, da bi se osamostalilo, mora da oseti da ono utiče na svoj život!

U to ime, autoritarna majka treba da se podseti da biti mlad znači imati dozvolu da sami odlučujete, pronađete sebe i sopstvene izbore, da se osećate posebno, drugačije, kako biste bili ono što jeste.

Setite se da je detetova faza privrženosti gotova, i to zaista treba da bude tako. Dete mora da pronađe svoj identitet, da postane slobodno i nezavisno. To je deo našeg života, i nije nikakav bunt ili provokacija.

Autoritarna majka teško to dozvoljava, a pravi roditelj treba da dozvoli da se to desi.

Jer dete, čak i kada se udaljava od majke u adolescentnim godinama, u isto vreme i zavisi od odnosa koji ima s majkom. A ono što je neophodno da dete zna i što je važnije od bilo čega drugog jeste – da je majčin nežan pogled bez kritike, osećaj da može da joj priđe kada mu je zaista potrebno, i da je to sigurno mesto za povratak! Autoritarna majka to ne obezbeđuje!

Veoma je važno napraviti razliku između autoritarnih i autoritativnih majki.

Autoritativna majka gradi pravi autoritet u očima svog deteta koje je poštuje, a ćerka ima dobar model za identifikaciju.

Uočite greške koje su pravile vaše majke

Autoritarne majke često ostavljaju neizbrisiv trag u svojim ćerkama koje internalizuju majčin model ponašanja. Kada i same postanu majke, nesvesno počinju da se ponašaju po tom modelu, kao što su njihove majke prema njima!

Često je mehanizam odbrane koji stoji iza toga – mehanizam identifikacije sa agresorom! On podrazumeva da počinjemo da se ponašamo onako kako se agresor ponašao prema nama, sve sa ciljem da bismo lakše izašli na kraj sa negativnim emocijama koje je autoritarna majka izazvala kod ćerke.

U nekim slučajevima može se desiti da odu u drugu krajnost, pa ćerke počnu da se ponašaju sasvim suprotno od tog modela. U takvim slučajevima prave propustljive, labave granice, što može biti pogubno po dete.

Deca tada svojim lošim ponašanjem (npr. narkomanija) ispituju granice. Inače, to je ključni mehanizam kada je narkomanija u pitanju.

Ako autoritarne majke kod svoje dece primete slične, negativne reakcije koje su i same imale kao deca, pravi je trenutak da se zamisle nad sopstvenim ponašanjem prema svom detetu.

Upravo je trenutak da uoče da i same prave iste greške koje su pravile njihove majke i da to treba da koriguju. Ako ne mogu same, onda uz pomoć stručnjaka kojima se često obrate zbog problema koji imaju u komunikaciji sa svojim detetom.

Ćerke autoritarnih majki treba da pokušaju da se prisete svog odnosa s majkom i da preispitaju u kojoj meri kao roditelji liče na svoje majke.

(Espreso/To sam ja)