OVO VAS "UBIJA" GORE OD CIGARETA: Evo o čemu se radi

Neke loše navike kao što su pušenje, alkohol ili nezdrava ishrana će svakako uništiti naše zdravlje i uzrokovati određena oboljenja i smrt. Ipak, na još neke stvari treba obratiti pažnju kako biste bili zdraviji.

Kao što smo već rekli, zdrava ishrana je ključna u mnogim aspektima. Ne možete očekivati da ćete biti zdravi, ako se zdravo ne hranite. Znači da vam ne vrede ni lekovi, ako nećete zdravo hraniti pored njihove primene. Zdravom ishranom ćete sprečiti, ali i izlečiti mnoge bolesti.

Ono na šta možda većina vas ne obraća pažnju jeste kretanje. Fizička aktivnost je i te kako bitna za naše zdravlje.

Istraživanja su pokazala da osobe koje se ne kreću (to su i osobe koje se bave kancelarijskim poslovima, te dugo vremena provode sedeći) imaju veću šansu da dobiju srčani udar, dijabetes, ali i ostale bolesti. Ne moramo ni naglašavati da ćete dobiti i hemoroide jer se ne krećete dovoljno.

Zato, koliko god bili zauzeti, nađite vremena da makar prošetate. Ukoliko se ne krećete, samo ćete sebi naškoditi. Da znate, često sedenje porede sa pušenjem. Izuzetno loša navika.

Ranije smo pisali i o tome kako prepoznati srčani udar na vreme.

"Simptomi 'tihog' srčanog udara mogu biti netipične manifestacije srčanog udara, kao što su otežano disanje, osećaj težine, peckanje, napadi slabosti, umor i iznenadne srčane aritmije (ubrzani nepravilan rad srca). Takođe mogu biti bolni bolovi iza grudne kosti manjeg intenziteta ili bolovi različite lokalizacije (u abdomenu, donjoj vilici itd.)", objašnjava dr Galina.

Istovremeno, neko vreme pre nego što će se javiti infarkt, bez obzira da li je reč o "običnom" ili "tihom" udaru, napadi angine pektoris mogu se pojaviti ili čak učestati, ako ih je bilo ranije

"Za razliku od bola i nelagodnosti koji nisu povezani sa smanjenjem dovoda krvi u srce (osteohondroza, bolesti stomaka, zubobolja), takvi napadi su uvek povezani sa fizičkim naporima ili teškim psiho-emocionalnim stresom", kaže doktorka.

Postoji niz znakova koji upozoravaju da vam srce trpi i da je neophodno da odete kod lekara.

"Ako iznenada dođe do slabosti, povećanog umora, otežanog disanja tokom napora, osećaja nelagode u području srca koja ne prolazi nekoliko minuta, onda su ovi simptomi razlog za konsultaciju sa lekarom."

Svako može da preživi infarkt dok ne stigne hitna pomoć samo ako uradi ovu jednu stvar.

Većina ljudi kada doživljavaju srčani udar, jeste bez pomoći.

Prva pomoć

"Budući da je infarkt miokarda često početak koronarne bolesti, posebno u onim slučajevima kada govorimo o 'tihom' infarktu miokarda, kada se pojave opisani simptomi, potrebno je da pozovete hitnu pomoć. Ne uzimajte sami lekove, uključujući nitroglicerin. To može izazvati poteškoće u postavljanju tačne dijagnoze “, kaže Galina Lazarenko.

Grupa rizika

Osobe koje su u većem riziku od ove pojave su:

- ljudi sa prekomernom težinom, oni koji pate od visokog krvnog pritiska, pušači, dijabetičari, osobe koje imaju poremećaj metabolizma lipida, fizički neaktivne osobe i oni koji su neprestano pod stresom.

"Ovi faktori se mogu promeniti, što znači da ljudi mogu uticati na njih i smanjiti rizik od bolesti", ističe dr Lazarenko.

Kako sprečiti?

Glavna preventivna mera su periodični pregledi (najmanje jednom godišnje), koji omogućavaju blagovremenu sumnju na ishemijsku bolest srca i sprečavaju razvoj infarkta miokarda.

(Espreso/ Krstarica)