4 SIGNALA DA STE POD VELIKIM STRESOM: Olako ih odbacujete

Stres najčešće dolazi polako i tiho posle mnoštva napornih i teških situacija, pa osoba često i ne primeti da je pod stresom. Javljaju se simptomi koji se u većini slučajeva zanemaruju i olako odbacuju, a zapravo je glavni krivac nagomilani stres s kojim se niste izborili na vreme.

Ukoliko vas stvari koje su vam ranije pričinjavale zadovoljstvo sada iritiraju, znači da je stres uzeo maha. On zna da oboji svako osećanje, i da se tako odrazi i na pozitivne aspekte.

Stoga, ukoliko primetite neka od ova četiri znaka, možda je vreme da usporite tempo i pripazite na mentalno zdravlje.

1. Znojenje

Odjednom ste primetili da se pojačano znojite čak i kada ne radite ništa naporno? Znojenje na nervnoj bazi ili emocionalno znojenje nastaje kao odgovor na stimuluse kao što su strah, stres, bol, anksioznost…

Iako se može javiti na celoj površini tela, najvidljivije je na dlanovima, tabanima, pazuhu i čelu.

2. Škrgutanje zubima

Ljudi ovo najčešće rade dok spavaju. Stiskaju zube, a ujutro, kada se probude, javlja se oštar bol u vilici. Ako ovo radite duži vremenski period, primetićete da vam se menja izgled zuba. Stomatolozi kažu da je najčešći razlog ove nesvesne navike - stres.

3. Opadanje kose

Opadanje kose od stresa je u današnje vreme je sve češća pojava. Ukoliko posle svakog češljanja ili pranja kose primetite da dlake opadaju u velikoj količini, pa nekad čak i u pramenovima, možda je vreme da posetite izabranog lekara koji će utvrditi o čemu se radi.

Ako ste preležali kovid-19, opadanje kose može da bude jedan od postkovid simptoma. Ipak, ništa ne prepuštajte slučaju - konsultujte se sa doktorom.

4. Suva usta

Stalno osećate žeđ i usta su vam suva? Iako je dobro i preporučljivo piti vodu tokom celog dana, ako telo odjednom traži velike velike količine vode moguće je da je pod stresom koji vi svesno ne konstatujete.

Dugotrajna razdoblja stresa blokiraju pljuvačne žlezde, a kao uzrok se javljaju suva usta.

Ovaj simptom se, takođe, javlja i kod obolelih od dijabetesa, autoimune bolesti koja u početku ne daje jasne simptome. Zbog toga je preporuka da ukoliko konstantno osećate žeđ, proverite nivo šećera u krvi.

Verovatno se do sada niste sreli sa terminom “ćelijskog stresa“.

A radi se o sasvim normalnom procesu u našem organizmu.

Lekar integrativne i funkcionalne medicine Marko Menolaskino kaže da se ćelijski stres definiše kao stres koji nastaje unutar samih ćelija, kada na njih negativno utiču spoljni i unutrašnji faktori, koji ugrožavaju njihovu sposobnost da efikasno funkcionišu.

– Mnogi od ovih uzroka su van naše kontrole, kao što su starost i okruženje – rekao je Menolaskino i dodao:

– Ali, sa druge strane, postoji i nešto što možemo da kontrolišemo, a to je ishrana, vežbanje kao i san. Najveći i najčešći faktori koji doprinose stresu ćelija su slobodni radikali, koji se povećavaju s godinama, lošim izborom načina života i nekim zdravstvenim problemima.

Prema mišljenju Menolaskina, ćelijski stres se svodi na mitohondrije koje je najbolje zamisliti kao elektrane koje daju energiju potrebnu za funkcionisanje čitavog tela. Kad su ćelije pod stresom, taj energetski sistem postaje ugrožen, ali ako imaju pomoć ciljanih antioksidansa, mitohondrije mogu da budu ključ za savršeno zdravlja.

On kaže da, mitohondrije, osim što stvaraju ćelijsku energiju, stvaraju i slobodne radikale koji, kad se akumuliraju u organizmu, mogu takođe da izazovu oksidativni stres koji može da ubrza proces starenja i utiče na naše zdravlje. Da bi se to sprečilo, ključnu ulogu imaju antioksidansi.

– Antioksidansi su sunđeri koji brišu ove suvišne slobodne radikale tako da imate optimalnu proizvodnju energije bez neželjenih efekata slobodnih radikala – objasnio je Menolaskino.

Trebalo bi imati u vidu da se njihov nivo s godinama smanjuje, i to je razlog zbog kog je neophodno povećati unos hrane bogate antioksidansima kako starimo.

– Svako bi trebalo da zna da svaka ćelija u našem telu ima fabriku energije poznatu kao mitohondrije. Kada mitohondrije mogu efikasno da obavljaju svoj posao, sa što manje slobodnih radikala koji ih ometaju, imamo zdrave ćelije – kaže doktor.

On dodaje da njemu, kao lekaru i naučniku, nije teško da vidi znake nezdravih ćelija, jer svakodnevno posmatra različite krvne analize, markere upale, nivo toksičnosti, oštećenja prouzrokovana slobodnim radikalima.

– Ipak, najefikasnije mogu da procenim zdravlje nečijih ćelija kada čujem kakve su mu životne navike i nivo energije na dnevnoj bazi, seksualna želja i funkcija, aktivnosti, obrasci spavanja ili raspoloženje – zaključio je Menolaskino.

(Espreso)