ZAŠTO SU GOJAZNI LJUDI U VEĆEM RIZIKU? Stručnjaci objašnjavaju kako na njih utiče KORONA

Korona kod ljudi koji imaju veći indeks telesne mase može da se "nastani" u masnim ćelijama i potom izazove komplikacije i postkovid sindrom. Evo zašto su gojazni u većem riziku.

Od samog početka pandemije je poznato da gojazost predstavlja rizik za težak oblik kovida i postkovid sindroma. S jedne strane, to je zbog lošijeg fizičkog stanja, većeg broja propratnih bolesti ili mehaničkih problema s disanjem. Ali to nije sve: prema jednoj novoj, još neverifikovanoj studiji, čini se da korona virus direktno inficira masne ćelije. Štaviše, u teškim slučajevima kovida upala se dešava direktno u masnim ćelijama.

"Podaci iz naše studije sugerišu da infekcija masnog tkiva i povezani upalni odgovor mogu biti jedan od razloga zbog kojih gojazniji ljudi imaju tako težak tok bolesti kada su zaraženi SARS CoV-2", kaže Katerine Bliš, profesorka na Stanfordu i glavni autor studije.

Te spoznaje zapravo i nisu sasvim nove, jer se čini da i drugi patogeni, poput virusa gripa, vole da se ugnezde u telesne masti. ACE2 receptori služe kao ulazna vrata za prodiranje novog koronavirusa SARS CoV-2 u ćelije. A njih u masnim ćelijama ima više nego u drugim ćelijama, čak i više nego u plućnom tkivu.

Bliš i njen tim su pregledali masne ćelije pacijenata koji su umrli od kovida 19. Pokazalo se da koronavirus vrlo efikasno koristi masne ćelije kao rezervoar za prikrivanje - i time nadmudri naš imunološki sastav.

A mast u ljudskom telu nije ograničena na ona mesta koja vidimo na prvi pogled, ona predstavlja okruženje u kojem se nalaze i brojni unutrašnji organi. Istraživači su otkrili da inficiranje masnih ćelija virusom SARS-CoV-2 aktivira čitav niz upala. Počevši od masnoće, može se proširiti i na unutrašnje organe i to na duže vreme. Budući da se na ovaj način prenosi na celo telo, to, prema nalazima ove studije, može povećati rizik da će pacijenti patiti od postkovid sindroma mesecima nakon što se oporave od prve infekcije, piše "DW".

"Ako masne ćelije predstavljaju rezervoar za virusne infekcije, gojaznost može doprineti ne samo teškoj akutnoj bolesti već i dugotrajnom postkovid sindromu", navodi se u studiji.

Ova saznanja bi mogla uticati na strategiju vakcinisanja i metode lečenja, budući da telesna masnoća još nije uzeta u obzir u postojećim tretmanima.

Istraživači su otkrili da virus i u masnim ćelijama reaguje na antivirusnu terapiju (s remdesivirom). Osim toga, mogli bi se testirati ciljani lekovi koji smanjuju upalu u masnom tkivu. Istraživači sugerišu da bi salicilati mogli preuzeti ovaj zadatak. Najpoznatiji predstavnik salicilata je acetil-salicilna kiselina, odnosno aspirin. Salicilati imaju analgetska i protivupalna svojstva, smanjuju temperaturu i sprečavaju stvaranje ugrušaka u krvi. Na temelju novih rezultata istraživanja takođe se mora raspravljati da li u rizične grupe treba uvrstiti i gojazne, te im dati prioritet, na primer kod vakcinisanja.

Od početka pandemije neke studije su pokazale da su mnogi od najteže obolelih od kovida 19 bili gojazni. Prva metaanaliza objavljena je u avgustu 2020, za nju su istraživači iz celog svijeta prikupili podatke od 399.000 pacijenata. Kod gojaznih a obolelih od korone je verovatnoća 113 odsto veća da će završiti u bolnici, 74 procenta veća da će završiti na intenzivnoj nezi i 48 odsto je veća da će umreti od kovida 19.

Kod tih osoba se mnogi faktori često spajaju u ozbiljnu bolest. Tako, recimo, trbušna masnoća pritiska dijafragmu, koja onda pritiska pluća. Time se ograničava protok vazduha, smanjuje se volumen pluća.

Osim toga, gojazne osobe često imaju oslabljen imunološki sistem, hronične upale i povećanu sklonost trombozi. To može postati rizik u slučaju korone. Ne samo to, kod gojaznih su vrlo česti povišeni krvni pritisak, bolesti srca i pluća kao i dijabetes. Sve su to dodatni faktori koji mogu pogoršati tok bolesti.

Gojazni bi trebalo da se posebno čuvaju od infekcije. Jer za sada postoji vrlo malo podataka o tome kako ih lečiti, između ostalog i zbog toga što su ti ljudi često isključeni iz kliničkih studija, baš zbog prekomerne težine.

S obzirom na rezultate ovih istraživanja, moglo bi biti vrlo smisleno uključiti ljude s visokim indeksom telesne mase (Body-Mass-Index, BMI) u buduća istraživanja kovida 19.

Ako osoba ima BMI od 25, govori se o blagoj gojaznosti, a kada je BMI veći od 30, govori se gojaznosti. Tako je, recimo, osoba sa visionom od 170 centimetara gojazna kada ima više 86 kilograma, a blaga gojaznost počinje kada ima više od 72 kilograma.

(Espreso/Dojče vele)