DERMATOLOG SAVETUJE KAKO DA ZAŠTITITE KOŽU TOKOM LETA: Ako ne vodite računa, posledice mogu biti STRAŠNE!

Mesec avgust približava se kraju, ali visoke temperature i dalje ne posustaju. Istovremeno, vreme je godišnjih odmora, i veliki broj ljudi "hvata poslednji voz" za letovanje. Međutim, stiče se utisak da se zdravlju kože i njenoj zaštiti od sunca ne pridaje dovoljan značaj, ali i da manjka informisanost o opasnostima sunčevih zraka.

Iz tog razloga, kontaktirali smo specijalistu dermatovenerologije Dr Irenu Obradović iz Diva Laser Centra, razgovarali sa njom o najčešćim pitanjima vezanim za letnji period, i zajedno rešili mnoge dileme koje su mučile građane koji su već rezervisali svoje odmore.

Priprema kože za letovanje

- Najpre treba početi od pravilne ishrane koja ima zaštitnu ulogu tokom leta, a podrazumeva namirnice bogate beta karotenom, jer imaju antioksidativni efekat. Uvek je potrebno pre letovanja uraditi piling koji će odstraniti odumrle ćelije i osloboditi pore. Nekoliko tretmana mezoterapije vitaminima i mineralima ili tretman biorevitalizacije u ordinaciji pre i posle letovanja, pomažu koži da ojača antioksidativnu zaštitu i da ostane zdrava i hidrirana. I naravno, koristiti zastitu od sunca (spf50+) koja ce braniti kožu od patoloških promena i preranog starenja.

Posledice dugotrajnog izlaganja suncu po kožu I zdravlje

- Najopasnija posledica neograničenog i nezaštićenog izlaganja suncu jeste rak kože. To može biti melanom, kao jedan od najopasnijih i najsmrtonosnijih karcinoma uopšte, ali mogu biti i drugi maligniteti kože kao što su bazaliom ili skvamocelularni karcinom. Nesto većem riziku su izložene osobe svetlije puti i plavih očiju. Zato je važno redovno posećivati dermatologa. Skrining i rano otkrivanje ovih promena najbolja prevencija.

- Nastanak fleka na koži, keratoza, pojava bora i uopšte prevremeno starenje su takođe rezultat dužeg izlaganja suncu i treba ih lečiti.

Saveti dermatologa za negu kože I kose nakon letovanja

- Uvek treba početi od hidratacije. Dakle unos dovoljne količine tečnosti i primena kozmetičkih proizvoda za negu suve kože i kose. Svakako je neophodno ponoviti temeljno čišćenje pora, naročito kod aknozne kože. Preporučljivo je ponoviti tretman mezoterapije ili biorevitalizacije, jer je dejstvo efektivnije, brže i intenzivnije od bilo koje kreme ili seruma.

Zašto je važan proces eksfolicijacije?

- Eksfolijacija je proces uklanjanja mrtvih ćelija sa površine kože, hemijskim, aparaturnim ili mehaničkim putem. U kućnoj reziji to se može uraditi upotrebom pilinga, tzv. “scrub”-a. Eksfolijacijom se otpuše pore, koža biva svetliija, a primena kozmetičkih proizvoda svrsishodnija, jer koža moze da apsorbuje hranljive materije. Pre i posle letovanja eksfolijacija je izuzetno važna, a naročito kod osoba koje su sklone pojavi akni, koje se, bez dobre pripreme kože, nakon nekoliko dana boravka na suncu pogoršavaju.

Razlika zimske i letnje nege

- Uvek treba pratiti kožu i negu prilagoditi njenim potrebama u odnosu na to da li je suva, masna, sklona crvenilu ili aknama npr. Kreme za lice sa zaštitnim faktorom treba koristiti i u zimskom periodu, kao što je i hidratacija važna i zimi i leti. Neke izmene skincare rutine bi podrazumevale lakše, fluidne formulacije i serume leti, a nešto bogatije strukture krema za lice u zimskom periodu.

Kako najlakše hidrirati I zaštiti kožu

- Dovoljan unos vode tokom dana, minimum 1,5-2L, što ne podrazumeva kafu, čajeve i sokove, tuširanje mlakom vodom, nikako previše toplom i upotreba hidratantnih i spf krema za lice i telo.

Najčešće greške u tretmanu kože

- Najpre treba naglasiti da je najozbiljnija greška zanemarivanje postojećih promena na koži i neodlazak na pregled. Postoje promene koje su malignog karaktera, ali i virusnog, bakterijskog ili gljivičnog porekla i ako ih ne lečimo mogu se značajno proširiti i onda lečenje duže traje. Npr. virusne bradavice i keratoze se vrlo lepo rešavaju jednom posetom dermatologu. Kod kuće, tuširanje vrućom vodom, kao i duge pretople kupke - to je jedna od vrlo čestih grešaka. Ne samo da se koža isušuje, već se i krvni sudovi šire što može dovesti do pogoršanja promena kod osoba obolelih od rosacee i kod osoba koje imaju slabost kapilara i vena. Spavanje sa šminkom je takođe velika greška, kao i nekorišćenje spf kreme u gradskim uslovima.

Kako stres utiče na kožu i šta ga pokreće?

- Hronični stres utiče na kožu dvojako. Hormoni koje organizam oslobađa u stresu mogu dovesti do fizioloških promena koje zatim uzrokuju promene na koži. Hormon kortizol koji se luči u stanju stresa intenzivira akne, a umor i nedostatak sna usled stresa dovode do pojave podočnjka, finih linija i bora. Jedna studija iz 2014. je pokazala da stres ima loš uticaj na barijerne funkcije površnog sloja kože čime se smanjuje njena sposobnost da zadrži vodu sto rezultira dehidriranom i suvom kožom koja brže stari. Stres dovodi i do slabljenja imunog sistema čime se mikrobiom kože izbacuje iz ravnoteze i povećava se šansa za nastanak raznih osipa i pogoršanja hroničnih kožnih bolesti ukoliko postoje.

- Stres može dovesti i do opadanja kose, a značajan je i za gubitak pigmenta i raniju pojavu sedih vlasi. Takođe, može dovesti do intenziviranja loših navika (često dodirivanje lica, uvrtanje kose, “čačkanje” bubuljica…) Jedan od glavnih, univerzalnih, pokretača stresa u gradskoj sredini je zagađenje vazduha te su adekvatna higijena i nega kože od velike važnosti.

Kako sprečiti prerane znakove starenja na koži

- Na prvom mestu je zaštita od sunca i apsolutno izbegavanje solarijuma. Znači SPF uvek kada smo na otvorenom, naročito kada je UV index visok. Naravno, uz to, zaštitna odeća i aksesoar tokom letnjih meseci-šešir, naočare za sunce sa UV zaštitnim staklima, svetla odeća prirodnih materijala dugih rukava. Na ovaj način možemo prilično sprečiti pojavu hiperpigmentacija i bora, a ukoliko se promene pojave, mogu se rešavati laserskim tretmanom u dermatološkoj ordinaciji u jesenjem i zimskom periodu.

Koliko je odlazak kod dermatologa bitan I zašto se neretko izbegava

- Često se pregled kože zanemaruje baš zato sto nam je koža uvek dostupna pogledu i nema se svest o tome da ozbiljne promene ne moraju izgledati naročito neobično ili ružno. Zato je važna redovna poseta dermatologu, kao što je i poseta npr. stomatologu. Cilj pregleda je pravovremeno prepoznavanje patoloških promena i rano otkrivanje malignih tumora kože. Poseban značaj ima pregled pigmentnih promena na koži. Postoje brojne promene koje pacijenti smatraju mladežima, a one to nisu (npr. fibromi, hemangiomi, keratoze) i koje ne treba detaljnije ni naknadno pregledati, pa je klinički pregled dovoljan i nakon toga se mogu ukloniti radiotalasnom metodom. Za većinu mladeža dovoljan je dermoskopski pregled običnim ručnim dermoskopom ali kod osoba sa velikim brojem mladeža, od kojih je neke potrebno pratiti kao i kod osoba čiji su bliski srodnici imali melanom, idealna je kompjuterska dermatoskopija.

- Slika koja se vidi kompjuterizovanim dermoskopom uglavnom je ista kao i kod običnog ručnog dermoskopa, ali njegov softver omogućuje automatsko ucrtavanje mladeža u mapu mladeža (precizno mesto gde se mladež na koži nalazi) kao i fotografiju (i klinički i dermoskopski) promene koju pratimo. To nam omogućava da pratimo promene između pregleda, a pacijent ne mora da brine gde su mu prethodni nalazi.

(Espreso/ Vanja P.)