ČUVENI SRPSKI KLIMATOLOG OTKRIVA ISTINU KOJU NIKO NIJE ŽELEO DA ČUJE: Naučnici su sve znali, NIKO IH NIJE SLUŠAO!

Klimatolog i profesor Meteorologije na Fizičkom fakultetu, dr Vladimir Đurđević gostovao je u redakciji Espresa i tom prilikom otkrio šta se dešava sa našom klimom, kakve nas dalje klimatske promene očekuju ali i koliko smo zaista "zakasnili" kada je osvešćivanje u pitanju.

Profesor Đurđević na samom početku našeg razgovora istakao je da su se ovakve klimatske promene mogle i ranije očekivati, jer je sam problem prognoziran i pre nekoliko decenija.

Klimatolozi su najmanje iznenađeni

- Ove promene koje živimo, predviđene su u naučnim radovima vrlo detaljno, Naučnici su znali da nas u budućnosti očekuje znatno toplija planeta, da će posledično prosečni porast temperature za sobom povući ekstremne događaje, poput padavina, suša, toplotnih talasa, požara, i mi trenutno živimo u tim predviđanjima.

- Naučnici su davali predloge šta da uradimo ako se to desi, i da smo ozbiljno krenuli da se bavimo tim problemom 80-tih i 90-tih, danas se ne bi suočavali s tim.

I dalje ćemo se suočavati sa klimatskim promenama

- Trenutno biramo nivo problema na kojem želimo da se zaustavimo, sada je taj nivo 2 stepena, što znači da su sve zemlje sveta potpisale dogovor da će uložiti napore da svoje misije efekta staklene bašte spuste tim tempom da porast globalne temperetaure koja je trenutno 1 stepen, zaustave na 2.

- Ta promena će ostati u granicama koja dozvoljava prilagođavanje i življenje na isti način na koji smo navikli. Ukoliko se ne budemo pridržavali toga, i nastavimo da koristimo fosilna goriva i narednim decenijama, planeta će se zagrejati za dodatna 4 stepena, što će dovesti do drastičnih promena, što će drastično uticati i na naš život i svakodnevne navike.

Đurđević je naglasio i da je ovo sve što se dešava sto posto posledica ljudskih aktivnosti koje su doveli do toga da je današnja planeta toplija za 1 stepen, iza kojeg se kriju ovakvi ekstremi, a što je i potvrdio poslednji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, koji su podržale sve zemlje.

Ko stoji iza svega?

Đurđević je otkrio da jaki finansijski interesi drže ljude dalje od ovakvih problema i doprinose njihovom shvatanju klimatskih promena kao "tabloidnom" problemu poput smaka sveta.

- Industrija fosilnih goriva je decenijama unazad držala ljude u stanju zbunjenosti oko toga čija je krivica. Reč je o ogromnoj industriji koja raspolaže velikom količinom novca, i bilo im je važnije da priču o klimatskim promenama drže zamagljenom.

Zakon o klimatskim promenama približava nas evropskim standardima

- Država nije bila spremna da se bavi ovom temom, fokusirajuči se na aktuelno, a s druge strane, EU je mnogo radila na implementaciji i rešenju problema, zakonodavstvo je napredovalo. S obzirom da pretendujemo na EU, javila se ideja da bi i mi trebali imati slično. Zakon prati emisije gasova sa efektom staklene bašte i buduće uključivanje u sistem trgovinu emisijama, kao jedna od mehanizama preusmeravanja industrije na način manjeg emitovanja gasova sa efektom staklene bašte.

- Postoje nekoliko mehanizama da ekonomiju vodite ka korišćenju manje količine fosilnih goriva. Prva je pomenuti sistem za trgovinu emisijama, drugi porez na ugljenik i treći Zakon o klimatskim promenama.

Nema vraćanja unazad

- Klimatske promene ne omogućavaju resetovanje, jer ugljen-dioksid u atmosferi ostaje hiljadama godina, a prirodni mehanizmi koji ga mogu ukloniti su vrlo spori, što dalje znači da svako odlaganje ovog problema dovodi do povećanja njegovog obima. Međutim, postoje skupe i nepotvrđene tehnologije čiji je cilj izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere, ali to se za sada koristi samo u eksperimentalne svrhe. Pomenuto je tehnološki vrlo složen i energetski zahtevan proces.

Kako se prilagoditi klimatskim promenama?

- Adaptacija na promene klime može zvučati jednostavno ali i komplikovano kada shvatimo da to zahteva implementaciju na čitavom nivou države. Prost primer lake adaptacije je posedovanje klima uređaja u našim domovima, međutim u drugim slučajevima može biti finansijski zatehvan, poput oblasti poljoprivrede i navodnjavanja, što nimalo nije jednostavno. Mnogi sistemi su građeni davnih dana i nisu adekvatni za danađnje uslove, te zahtevaju promenu (Poput Beograda čije se ulice neretko suočavaju sa plavljenjem). Ukoliko pređemo granicu od dva stepena o kojoj smo ranije govorili, to prilagođavanje će biti sve teže, i u tim ekstremnim scenarija vrsta efikasne adaptacije ne bi bila moguća, već bi se zahtevala dubinska transformacija društva koja nameće nova pitanja.

S obzirom da od zagađenja vazduha godišnje umre mnogo ljudi, pitali smo klimatologa da nam približnije objasni taj problem, ali na kom delu puta je Srbija u pogledu poboljšanja situacije sa zagađenjem.

- To je složen problem i treba se targetirati više sektora. U našoj zemlji se vodi mrtva trka između termoelektrana i individualnih ložišta. Elektrane su najveći emiteri sekundarnih čestica- sumpornih oksida, s obzirom da u njih nikada nisu ugrađene tehnologije koje odstranjuju sumporne okside iz gasova koji izlaze. U Evropi je to urađeno godinama unazad. S druge strane problem kod toplana jeste što većina u Srbiji koristi mazut kao prljavo gorivo. Na poslednjem mestu su saobraćaj i privreda. Najlakši način za popravak stanja jeste ugradnja sistema za odsumporavanje na elektranama u budućnosti, kao i zamena individualnih ložišta. Teško je da ćemo u kraćem periodu videti neka značajnija poboljšanja, a naš sistem je daleko od standarda EU i još strožiji Svetske zdravstvene organizacije.

Koliko zaostajemo za ostalima?

- Parametar koji EU koristi za merenje zagađenosti je izloženost stanovništva koncentraciji pm čestica u vazduhu, a kod nas je taj broj oko 50% veći u odnosu na zemlje EU sa najlošijim kvalitetom vazduha, poput Poljske. S druge strane, evropske zemlje sa daleko boljim kvalitetom, imaju parametar oko i ispod 10, za razliku od nas. Okruženi smo zemljama u kojima se vidi napredak, i vidimo da je to moguće, na primer grad Njujork čiji je kvalitet vazduha, po poslednjem izveštaju, planinske kvalitete.

Kakve su dalje prognoze?

- U budućnosti će ove promene biti sve brže, trenutne su projekcije da čak i u slučaju najoptimističnijeg scenario do 2050. možemo očekivati zagrevanje za dodatnih 1 stepen, dok je u prošlosti za taj scenario trebalo sto i više godina. Što znači da ćemo u narednih 30 godina videti istu količinu promene, tri puta bre nego u prošlosti. Sve više ljudi će biti pod uticajem različitim ekstrema, a pormene će se intenzivirati. U ovom trenutku moramo donositi prave odluke. Model EU je taj koji treba da sledimo, najviše su napredovali u odsumporavanju termoelektrana, to su sistemi u kojima se vide drastični pomaci. Što se tiče naše zemlje, bolje se fokusirati na velike zagađivače jer su jasni rezultati vidljivi i posle nekoliko godina, a da se paralelno treba baviti malim, za šta će ipak trebati duži vremenski period.

Pohvalio je i ekološke pokrete i inicijative koji su podigli ovu temu visoko u javnosti, ali i medije koji doprinose osvešćivanju o svim problemima i alarmiranju države.

Đurđević je optimističan što se tiče narednog perioda, objašnjavajući da će suočavanje sa mnogim problemima dovesti i do popravljanja trenutnog stanja, kao i da će ljudi, ovlašteni da donose odluke, biti spremniji da se time pozabave.

(Espreso/ Vanja P.)