VAŠ KRVNI PRITISAK JE OPASNO VISOK AKO IMATE OVE SIMPTOME: Odmah reagujte dok nije KASNO

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg a dijastolni (donji) preko 90 mmHg .

Ovo je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi. Hipertenzija ili visok krvni pritisak je jedan od najčešćih problema među ljudima. Kada se ovo desi, protok krvi je veći nego što je normalno.

Poznato je da mnogo ljudi na Balkanu troši novac na hipertenziju svake godine. Ovo uključuje lekove, lečenje, zdravstvene usluge i propuštene dane na poslu. Pacijenti sa visokim krvnim pritiskom moraju da koriste opasne beta-blokatore, lekove i diuretike. Takođe, treba da izbegavaju so. Ovo može privremeno da reši problem, ali je važna srž problema. Međutim, izbjegavanje soli u ishrani i dalje je diskutabilno.

Šta je najveći problem kod hipertenzije? Većina ljudi ni ne shvata kada ima visok krvni pritisak. Krvni pritisak se sastoji od dve komponente: sistolnog i dijastolnog pritiska. Sistolni pritisak je pritisak kada srce pumpa krv, dok je dijastolni pritisak "odmor" između dva otkucaja.

Visok pritisak uključuje: normalan (manje od 120/80), prehipertenzija (120–139/80–89), prva faza visokog krvnog pritiska (140–159/90–99) i druga faza visokog krvnog pritiska (160 i više/100 i više). Znakovi koji ukazuju na ovo su glavobolja, bol u grudima, krvarenje iz nosa, promjena vida, umor, zujanje u ušima i zbunjenost. Visok krvni pritisak je kriv za više od 360 000 smrti godišnje, što znači da od toga umre preko 1000 ljudi dnevno.

Visok krvni pritisak povećava rizik od hroničnog otkazivannja srca (7 od 10 ljudi umre od ovoga), problema sa pamćenjem, problema sa vidom, aneurizme (slabe krvni sudovi, što može da bude opasno po život), infarkta (7 od 10 ljudi ima visok krvni pritisak kada dožii prvi srčani udar), metaboličkog sindroma (mešavina 3 ili više zdravstvenih problema kao što su visok nivo triglicerida, gojaznost, visok šećer, visok nivo dobrog - holesterola i slično) i moždanog udara (oko 8 od 10 ljudi ovo doživi).

Neki od simptoma visokog krvnog pritiska mogu biti: umor, glavobolja, zbunjenost, promjene vida, bol u grudima, krvarenje iz nosa, zujanje u ušima i neregularni otkucaji srca. Alarmantniji simptom je prehipertenzija (kada je krvni pritisak iznad normale). Međutim, samo polovina populacije reguliše svoj nivo krvnog pritiska i ovo uključuje svaku treću punoletnu osobu.

Za razliku od visokog, nizak krvni pritisak zavisi od protoka krvi do srčanih mišića i mozga koji se menjaju tokom godina. Kada pritisak opadne iznenada, mozak je lišen adekvatne količine krvi, što može da dovede do nesvestice i vrtoglavice. Procenjuje se da 10-20% ljudi preko 65 godina ima ovaj problem. Nizak pritisak bez simptoma nije opasan po život, osim ako se ne primeti: dehidracija, neobična žeđ, vrtoglavica, nesvjestica, hladnoća, blijedost, umor, padanje u nesvijest, mučnina, depresija, nedostatak koncentracije i zamućen vid.

Morate da obratite posebnu pažnju na ovo stanje. Postoji hrana koja utiče na visok krvni pritisak i treba je izbegavati: hrana sa visokom količinom soli (obrađena i konzervisana hrana), alkohol (treba ga piti u normalnim količinama jer sužava krvni pritisak), kofein (previše kofeina povećava pritisak i zato ga smanjite), šećer (velika količina šećera je opasnije od soli) i omega 6-masti (mogu se naći u svakoj zapakovanoj hrani).

Dakle, šta treba jesti? Hranu bogatu vlaknima (kao što su semenje, pasulj, povrće i voće), čajeve (beli čaj par puta dnevno, jer poboljšava arterije, smanjuje krvni pritisak i štiti telo od moždanog udara), hranu bogatu omegom-3 (losos, laneno seme i govedina, kako biste smanjili upalu), hranu bogatu kalijumom (kao što su banane, avokado, kokos i lubenica, jer smanjuje sve negativne efekte i smanjuje krvni pritisak).

Takođe se preporučuje crna čokolada (zdrava crna čokolada koja sadrži manje od 200 miligrama kakao fenola), mediteranska hrana (morski plodovi, povrće, voće i omega-3 ulja), kao i jabukovo sirće (ima visoku količinu kalijuma, pomaže telu da bude alkalno i prirodno smanjuje krvni pritisak).

Rizik od visokog krvnog pritiska može da nastane od: nedostatka fizičkih aktivnosti, pušenja, alkohola, starenja, soli, prekomerne kilaže i trudnoće.

Dodaci ishrane mogu da budu: riblje ulje (jer je bogato omega-3 masnim kiselinama koje su odlične za smanjenje upale u telu i dovoljna je doza od 1.000 miligrama dnevno kako biste normalno regulisali pritisak), beli luk (ovo je još jedan vasodilator; može se naći u vidu praška, svežeg ili sušenog, pilula ili tečnom stanju), magnezijum (odličan je za opuštanje mišića, što je dobro za visok krvni pritisak i prirodno ga smanjuje), koenzim Q10 (ovaj antioksidant je najbolji oslonac za zdravlje srca, smanjuje holesterol i visok krvni pritisak; dovoljna je doza od 200-300 miligrama dnevno) i kokos (kako biste smanjili krvni pritisak i poboljšali protok krvi u mozak i srce).

Takođe su odlična esencijalna ulja (koristite slatki majoram, tamjan, neroli, kananga i lavanda; prašak ovih esencijalnih ulja pomaže da smanjite stres). Takođe treba da vežbate kako biste održali kilažu i smanjili krvni pritisak.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novi.ba)