PET SAVETA O ISHRANI KOJE TREBA DA IGNORIŠETE: A mnogi vam baš ovim rečenicama pune glavu

Ako mislite da su u poslednje vreme svi stručnjaci za ishranu, niste jedini. Ogroman broj saveta o ishrani na internetu deluje zbunjujuće, naročito zato što uglavnom sve to ima smisla ili je potkrepljeno dokazima i svedočenjima koji zaista deluju ubedljivo.

Saveti o ishrani i mršavljenju su posebno brojni, ali dobra vest je da, ako znate šta tražite, možete da zanemarite najveći deo i da ne ulazite u detalje onoga na šta naiđete na internetu.

Evo istine o nekim od najvećih mitova, tako da ne morate više da razmišljate o njima ili ih prihvatate.

1. Ova namirnica/dodatak/proizvod podstiče metabolizam

Na ovu tvrdnju se najčešće nailazi, pa je zato na prvom mestu mitova koji nisu tačni. Ništa što konzumirate ne podstiče značajno metabolizam i ništa što konzumirate ne sagoreva masti ili kalorije. Jedini način da se masti sagore jeste da se sagore kalorije, a jedini način da se to uradi je a) disanjem (većina kalorija koje potrošimo u toku dana potiče od energije koju naš organizam ulaže da nas održi u životu i da svi naši organi funkcionišu i to se zove bazalna metabolična stopa), b) varenjem hrane i c) vežbanjem i kretanjem. Ignorišite savete o ishrani koji govore drugačije.

Takozvane namirnice koje sagorevaju masti (kao što su kofein i ljute papričice) ili drugi proizvodi mogu malo da ubrzaju metabolizam (zaista malo), ali ne dovoljno da bi to imalo konkretan uticaj na mršavljenje. Uzmimo ljute papričice kao primer. One sadrže jedinjenje pod nazivom kapsaicin i kaže se da da njegova ljutina povećava adrenalin, što dovodi do većeg sagorevanja kalorija. Problem sa ovom teorijom je u tome što, iako zvuči moguće, ništa što jedemo ne ubrzava naš metabolizam u dovoljnoj meri ili dovoljno dugo da bi došlo do gubljenja kilograma. Jedna mala studija je podelila 25 ispitanika u dve grupe – one koji su redovno jeli začinjenu hranu i one koji nisu, a potom je obema grupama davana prosečna količina (oko jedan gram) ljutih papričica uz ručak. Došlo se do zaključka da su oni ispitanici koji nisu jeli začinjenu hranu pokazali veću potrošnju energije i smanjen apetit. Naravno, moguće je da su ti ispitanici prestajali da jedu kad bi osetili ljut ukus u ustima, a ne da papričice imaju magičan uticaj na mršavljenje. Tako su istraživači zaključili da ljute papričice imaju i metabolički i čulni efekat.

Pored toga, autori studije su došli do zaključka da dugoročan unos začinjene hrane može da dovede do gubljenja čulnog efekta ljutine, tako da se posle nekog vremena ne zna da li su te početne prednosti i dalje moguće. Čak i da jesu, studija je otkrila da su četiri i po sata posle jela ispitanici koji su jeli ljutu papričicu sagoreli 10 kalorija više od onih koji nisu, što je zanemarljivo malo.

Još jedna činjenica: konzumiranje ledene vode takođe ne podstiče metabolizam, kao ni vitamini, minerali ili suplementi.

2. Smršaćete 10 kilograma za 10 dana

Da li imate kristalnu kuglu koja tačno predviđa budućnost? Nemam ni ja. Niti je imaju oni koji daju savete o ishrani. Zato nemojte uzimati zdravo za gotovo kada neko tvrdi da ćete izgubiti određen broj kilograma – ili uopšte smršati – u određenom vremenskom roku.

Svi se razlikujemo po pitanju genetike, životnih okolnosti, stepena aktivnosti i sklonosti. Zbog toga je nemoguće proceniti koliko ćete smršati ako se pridržavate određenog režima ishrane , čak i ako su drugi (ili čak vi) smršali na taj način u prošlosti. Ignorišite takva obećanja i fokusirajte se na to koliko je zdrav i kompletan vaš plan ishrane. Isto tako je važno da obratite pažnju na to kako se osećate. Da li je taj plan restriktivan? Održiv? Da li vas uči kako da pripremate i merite porcije? Da li je naglasak na svežim namirnicama bogatim hranljivim materijama? Ako je to nešto za brzo mršavljenje ili deluje suviše dobro da bi bilo istinito, budite jako obazrivi.

3. Da biste bili zdravi, prestanite da jedete mahunarke/žitarice/šećer/određenu namirnicu ili grupu namirnica

Naravno, uvek ima ljudi koji ne mogu da tolerišu određene namirnice. Međutim, većina nas nema problema sa lektinima u mahunarkama, glutenom u žitaricama i šećerom u razumnoj količini u voću. Izbacivanje ovih zdravih namirnica iz ishrane zato što vas je neko zaplašio tvrdnjama o njihovoj štetnosti je bespotrebno i pogrešno. Što je vaša ishrana bogatija namirnicama sa hranljivim materijama, to je zdravija i lakše vam je da je se pridržavate. Pored toga, fizičko zdravlje je jedno ali šta je sa vašim emocionalnim zdravljem? Koliko vas restriktivna dijeta košta na emocionalnom planu? Da li vas sprečava da živite onako kako želite, da uživate u obrocima sa prijateljima i porodicom, na primer? Da li vam izaziva nervozu i krivicu u vezi sa hranom i ishranom? Ovo je takođe važno za zdravlje i dobrobit, tako da ako vaš plan ishrane ima veliku emocionalnu cenu, vreme je da ga promenite.

4. Mleko od kurkume je zdravije

Dobro je uneti „super namirnice” u ishranu, ali one neće eliminisati ili uravnotežiti manje zdrave aspekte vaše ishrane niti ono što jedete učiniti „zdravijim”. Takozvane super namirnice kao što su mača, kurkuma, maka, kakao ljuspice i sve druge su svakako ukusne i imaju svoje mesto u zdravoj ishrani, ali nemaju kvazi čarobne osobine koje produžavaju život ili poboljšavaju zdravlje. Možete da jedete pomfrit pržen na kokosovom ulju, ali treba da znate da je to i dalje pomfrit. Drugim rečima, kad pravite izbore da biste uveli zdravu ishranu, dodavanje malih količina sastojaka, začina i preliva neće imati mnogo uticaja kao, na primer, unos manje natrijuma ili više povrća. To nije razlog da ne jedete super namirnice, ali zanemarite tvrdnje da će njihov veći unos učiniti nešto za vaše zdravlje.

5. Možete verovati mojim savetima o ishrani: Ja sam doktor/trener poznatih/influenser u oblasti zdravlja

Ponekad je teško ustanoviti kome možete verovati kad su u pitanju verodostojni saveti o ishrani. Iako neki od nas imaju potrebno obrazovanje, obuku i dozvolu, ima mnogo ljudi koji dele savete zasnovane isključivo na svom ličnom iskustvu, sumnjivoj nauci ili kombinaciji te sve stvari. Čak i ako je neko doktor, to ne znači pod obavezno da je ta osoba podobna da vam kaže šta će definitivno biti dobro za vas. Ono što još više zbunjuje je da ima mnogo ljudi koji dovoljno poznaju jezik zdravlja i dobrobiti da mogu da sastave savete koji zvuče dobro, čak i uverljivo. Ali ne zaboravite, to što neko zvuči kao da zna o čemu priča, ne znači da stvarno zna, a što je još bitnije, to ne znači da je kvalifikovan da daje savete. Svako može da izgugla neki zdravstveni problem i čak odvoji dosta vremena da ga prouči, ali je nešto sasvim drugo preuzeti odgovornost – uključujući i onu zakonsku – da dijagnostikuje i savetuje druge ljude o njihovom stanju i ishrani. U nekim slučajevima pogrešan savet može da bude beskoristan ili čak opasan.

Da zaključimo, evo koga se treba čuvati: onih koji koriste samo istraživanja na životinjama ili veoma male studije da bi podržali svoje tvrdnje, „stručnjaka” bez formalnog obrazovanja i dozvole u oblasti nutricionizma, onih koji preporučuju izuzetno restriktivnu ishranu, onih koji pokušavaju da vas ubede da isprobate neku dijetu samo zato što je za njih bila uspešna, i naravno, onih čiji vas saveti obavezuju da nešto kupite od njih. Ako naiđete na neke od ovakvih saveta, ignorišite ih. Ili barem budite veoma skeptični i zamolite dijetetičara da ih proceni.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Lekarinfo)