OVA AKTIVNOST JE KLJUČNA DA ZAŠTITITE MOZAK OD ALCHAJMERA: Nemojte da je uskraćujete sebi!

Časopis Science objavio je naučni članak bostonskih specijalista na čijem je čelu Laura Luis, a bavili su se istraživanjem načina kako se telo i mozak čiste od toksina tokom spavanja, piše Wired.

Luis i njen tim su radili testove do tri ujutro, a zatim su san nadoknađivali tokom sledećeg dana. Osećali su se kao da imaju jet lag, bez da su menjali vremenske zone.

- U tome je ironija istraživanja spavanja: morate da budete budni dok drugi spavaju - kazala je ona.

Tokom spavanja naš mozak prolazi kroz nekoliko faza, od usnivanja do dubokog sna, REM faze u kojoj obično sanjamo. Luis je istraživala ne REM faze spavanja, duboku fazu sna koja se odvija noću i već su je ranije naučnici povezali sa zadržavanjem sećanja.

Studija iz 2013. godine pokazala je da dok glodavci spavaju, toksini poput beta amiloida koji doprinose pojavi Alchajmerove bolesti, jednostavno nestaju i razgrađuju se.

Luis je zanimalo zašto se to zbiva samo tokom sna. Mislila je da cerebrospinalna tečnost koja se nalazi oko mozga, možda ima uticaja na tu pojavu. No nije znala što je kod sna toliko specifično da se javlja takva pojava. Stoga su u njenoj laboratoriji merili više različitih varijabli istovremeno na različitim ispitanicima. Učesnici studije su spavali u aparatu za magnetsku rezonanciju. Kako bi uspeli obuhvatiti realistične cikluse sna, istražitelji su ih testirali u ponoć, a zatim su tražili od ispitanika da ostanu budni do kasnih sati kako bi lakše usnuli kad ponovo pristupe testiranju.

Na glavi su nosili kape za EEG kako bi naučnici mogli da posmatraju električne impulse kroz njihov mozak. Ti su impulsi pokazivali u kojoj se fazi sna nalazi ispitanik, dok je MR merio nivo kiseonika u mozgu i pokazao koliko cerebrospinalne tečnosti ulazi i izlazi iz lobanje tokom spavanja.

- Imali smo osećaj da je svaki od tih pokazatelja važan, ali važno je i to kako se menjaju tokom spavanja te kako su povezani tokom sna s drugim područjima mozga - kazala je Luis.

Otkrila je da tokom ne REM faze spavanja veliki spori talasi cerebrospinalne tečnosti zaplahuju mozak i moždano tkivo. EEG je pokazao zašto je to tako. Tokom ne REM faze sna neuroni se počinju sinhronizovati istovremeno se uključujući i isključujući.

- Najpre vidite taj veliki električni talas nakon kojeg svi neuroni iznenada utihnu - pojašnjava Luis.

Budući da se istovremeno gase, ne treba im mnogo kiseonika. To znači da manje krvi dolazi do mozga. No njen tim je posmatrao i kako cerebrospinalan tečnost dolazi u naletima ispunjavajući prostor.

- To je fantastičan rad. Mislim da niko ni u najluđim snovima nije mogao pokazati kako je električna aktivnost mozga povezana s micanjem tečnosti i to je zaista uzbudljivo - prepričava Maiken Nedergard, neuronaučnik sa Univerziteta Ročester.

On je 2013. godine vodio studiju koja je pokazala kako san čisti toksine iz organizma miševa. Dodatna je vrednost njegovog rada to što je moždana aktivnost tokom sna važna podjednako za ljude.

- Govori vam da san nije samo odmor, nego je zasebna telesna funkcija. U budnom stanju neuroni se neće istovremeno svi uključiti ili isključiti. U budnom stanju nivoi krvi ne padaju toliko da bi dopustile cerebrospinalnoj tečnosti cirkulaciju oko mozga i čišćenje metaboličkih bioproizvoda koji se onde akumuliraju, poput beta amiloida - istaknuo je on.

Studija bi mogla imati veliku ulogu i u kliničkom istraživanju lečenja Alchajmerove bolesti. Poslednji lekovi namenjeni lečenju Alchajmera osmišljeni su kako bi ciljali direktno na beta amiloide, no u trenutku kad se sprovodila klinička studija pokazali su se neuspešnima.

- To otvara novo poglavlje. Umesto da se pokušava učiniti nešto samo s jednom molekulom, nove intervencije mogle bi se fokusirati na nivoe cerebrospinalne tečnosti koja oplahuje mozak - ističe Nedergard.

To bi pomoglo u raščišćavanju beta amiloida, ali i drugih sličnih spojeva poput proteina tau koji kod oboljelih od Alchajmera oštećuje veze među neuronima. Pronalazak načina kojim se može očistiti štetne spojeve iz mozga možda je moćnije rešenje od toga da se struka fokusira samo na jedan problem.

- Starenje nije proces samo jedne molekule. Sve propada - kaže Nedergaard.

Istraživanje otkriva i brojna druga pitanja. Luis nije istraživala što se zbiva u ostalim fazama sna, a volonteri su joj bili samo mladi zdravi ljudi. Metode koje je koristila takođe nisu bile invazivne, a nije čak ni koristila kontrastne boje. Stoga će ovo istraživanje moći poslužiti kao predložak za nova istraživanja sa starijim učesnicima koji su već razvili neku od neurodegenerativnih bolesti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata)