AKO LOŠE PAMTITE, TO MOŽDA IMA VEZE SA GUBITKOM SLUHA: Ovo može da dovede do OZBILJNIH OŠTEĆENJA MOZGA!

Oštećenja mozga dešavaju se pre nego što i primetite promenu povezanu sa gubitkom sluha, ukazuje nedavno istraživanje.

Značajni dokazi poslednjih godina upućuju na jasnu vezu između gubitka sluha i pada kognitivnih funkcija. Ali, sada su istraživači upozorili da čak i najranije faze gluvoće, kada još uvek možete da čujete šapat, mogu takođe da naruše rad mozga prenosi N1 pisanje Dekli mejla.

Kada se napinjete da čujete, to već predstavlja znak da mozak radi drugačije, smatra se da tada dolazi do promene strukture samog organa. Gluve osobe takođe imaju tendenciju da se izoluju, što dovodi do toga da im je mozak manje stimulisan.

Uzrok demencije i dalje ostaje nepoznat, ali se povećavaju dokazi da se pamće na neki način briše iz mozga. Učenje novih stvari, kao i društvena interakcija, stvaraju kognitivne reserve i samim tim otpor oštećenju mozga.

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija pregledali su 6.450 odraslu osobu čija je prosečna starost bila 60 godina.

Učesnicima su bili testirani sluh i kognitivne funkcije.

Naučnici su otkrili da na svakih 10 decibela dolazi do značajnog pada kognitivne sposobnosti. Najveće smanjenje kognitivne sposobnosti bilo je kod onih čiji je sluh tek počeo da slabi.

Studija se nije bavila time da li gubitak sluha direktno prouzrokuje kognitivno oštećenje. Moguće je da su slabljenje sluha i kognitivnih performansi povezani sa uobičajenim procesima vezanim za starenje, istakli su istraživači.

Ali naučnici kažu da je moguće da kada kod osobe dođe do gubitka sluha, ona se tada povlači iz društvenih aktivnosti.

Lekari na ovom polju su koristili 25 decibela, za glasnost šaputanja, da bi odredili granicu između normalnog sluha i blagog gubitka sluha kod odraslih, ali ovaj nivo je proizvoljan. Pretpostavlja se da kognitivno oštećenje neće početi sve dok osoba ne pređe ovaj prag”, rekao je dr Džastin Golub, otorinolaringolog sa Univerziteta Kolumbija.

Gubitak sluha nije benigan.

Povezana je sa socijalnom izolacijom, depresijom, padom kognitivne finkcije i demencijom. Gubitak sluha treba lečiti što pre je moguće.

Sprečavanje ili lečenje gubitka sluha moglo bi umanjiti učestalost demencije, smatraju stručnjaci i ističu da je za sada jedina opcija slušni aparat.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Nedeljnik.rs)