PORODIČNI LEKAR OTKRIVA: Kako da smanjite rizik od kardiovaskularnih oboljenja!

Šta je SCORE, zašto je rizik sličan kod aktivnih i pasivnih pušača i u kom trenutku je opravdano ponuditi alternative?

Svakodnevne obaveze i sve brži ritam života nameću nam i to koliko računa vodimo o sebi, kako se hranimo, imamo li fizičku aktivnost. Iako svesni da ne činimo sebi dobro ručajući brzu hranu ili provodeći veći deo dana sedeći, gotovo da ne poznajemo nikoga ko živeći tako ne misli da se zdravstveni problemi dešavaju nekom drugom. Ili se bar nada da “neće njega”.

Ipak, za svakoga ko se uputi u ordinaciju porodičnog ili drugog lekara, odlazak kod doktora je i preispitivanje sebe, svojih odluka i svojih navika. Kada se zna poražavajuća statistika da je Srbija na trećem mestu po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, procena pojedinačnog apsolutnog rizika za razvoj kardiovskularnih oboljenja je veoma značajna.

Kako se procenjuje individualni rizik za razvoj kardiovskularnih oboljenja?

Za žene starosne dobi 45-69 godina i muškaraca sa navršenih 35-69 godina, uzimanje anamneze počinje merenjem telesne visine i težine, kao i određivanjem indeksa telesne mase. Potom se mere sistolni i dijastolni pritisak i beleže informacije o tome da li su pacijenti pušači ili nepušači, ili su nepušači koji su izloženi uticaju duvanskog dima. Podaci o konzumiranju cigareta i izloženosti duvanskom dimu su od velikog značaja jer je svakodnevan praksa pokazala da je pušenje značajan i najučestaliji faktor rizika kod svih pacijenta različitog životnog doba.

Procenjeni rizik prema SCORE (Systematic Coronary Risk Evaluation) sistemu manji od 4% smatra se niskim, 4–5% umerenim, 5–8% visokim, a viši od 8% vrlo visokim.

Zabrinjavajuće - rizik kod pušača i pasivnih pušača približno isti

Kada se u obzir uzmu svi faktori rizika i svi validni parametri za određivanje ukupnog kardiovaskularnog rizika, dolazi se do podatka koji pokazuju da je opšti rizik od nastanka ishemičnog oboljenja srca i ateroskleroze tri puta veći kod pušača nego kod nepušača. U peridu života od 55 do 65 godine taj rizik je i veći.

Međutim, prilikom određivanja “T scora” kod nepušača koji su izloženi uticaju duvanskog dima nije primećena bitna razlika u razvoju potencijalnih kardiovaskularnih oboljenja poput angine pectoris, infarkta miokarda, ateroskleroze krvnih sudova, CVI, u odnosu na pušače.

Zašto je to tako?

Sastojci duvanskog dima su aktivne, toksične, iritativne ili kancerogene materije koje remete rad ćelija. Zapaljenska oštećenja nastaju na ćelijama sluzokože disajnih puteva, gde sastojci duvanskog dima deluju direktno ili na udaljenim tkivima, kao što je zid krvnih sudova. Štetne materije duvanskog dima izazivaju oksidativni stres na nivou zida krvnog suda dovodeći do vazomotorne disfunkcije. Osim toga, utiču na zgrušavanje krvi i razvoj aterotrombotičkih oboljenja. Zato duvanski dim, nezavisno od drugih faktora, izaziva progresivnu aterosklerozu koronarnih arterija i značajno skraćuje život pušača.

Intenzivne terapeutske procedure za pušače

Svakom pušaču u ordinaciji porodičnog lekara sprovode se intenzivne terapeutske procedure. To znači da se detaljno upoznaju sa efektima štetnog uticaja duvanskog dima na razvoj kardiovskularnih komplikacija u narednom desetogodišnjem periodu. Važno je znati - u duvanskom dimu koji se udiše ima dva puta manje kiseonika, dvesta puta više ugljen diosksida (CO2) i oko 30.000 puta više ugljen- monoksida (CO). Dim koji pušač nije udahnuo, a kome su izloženi svi u prostoriji, sadrži više otrovnih i kancerogenih materija (katran,benzen) od udahnutog.

Uloga lekara porodične medicine u dostizanju društva bez duvanskog dima

Kratki terapijski razgovori sa pacijentom imaju za cilj da ga upoznaju sa štetnim uticajem duvanskog dima na njegovo zdravlje. Važno je da u ordinaciji porodičnog lekara osim činjenica i rezultata TSCOR-a za ukupan kardiovaskularni rizik, pacijent oseti i dobije saosećanje i zabrinutost zbog višestrukih posledica izazvanih pušenjem. Ljudski, emotivni pristup kod pušača menjaja stavove, odluke i ponašanje u vezi sa pušenjem. Često se dešava da pacijenti ne mogu da od apstinecijalnog pušača postanu nepušači.

Tada treba ponuditi alternativna rešenja, poput onih baziranih na tehnologiji koja zagreva, a ne sagoreva duvan i koja, iako nisu bez rizika, jesu bolje rešenje od nastavka pušenja, pre svega zbog toga što ne stvaraju duvanski dim. Jer, krajnji cilj je smanjenje negativnog uticaja sastojaka iz duvanskog dima, poput katrana i ugljenmonoksida, odnosno smanjenje ukupnog individualnog rizika za razvoj kardivaskularnih bolesti.

Ukoliko terapija savetima izabranog lekara nema željene efekte, onda se pacijentu predlaže grupna terapija koje se sprovodi kroz savetovališta za odvikavanje od pušenja.Dostizanje idealnog cilja podrazumeva značajne promene u stavovima i navikama ljudi, koji će nas zajedno dovesti do ideala kojem težimo – do društva bez duvanskog dima.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Aleksandra Ješić, lekar specijalista opšte medicine)